Prostodušno srce

Novela Prostodušno srce poslednje je remek-delo Gistava Flobera (1821-1880). Objavljena 1877. godine, ona prati sudbinu jedne žene iz naroda, i, po nekim izvorima, inspirisana je ličnošću Floberove dadilje. Junakinja ove dirljive priče zove se Felisite, kao i sluškinja Eme Bovari, i to nije jedina dodirna tačka s velikim Floberovim romanom. Radnja se takođe odvija u Normandiji, gde je pisac proveo ceo svoj život, pa je Prostodušno srce kao neka vrsta epiloga romanu Madam Bovari, a istovremeno savršen primer Floberovog neprevaziđenog stila.

„U dane velike žege nisu izlazili iz sobe. Bleštava svetlost spolja utiskivala je svetle pruge između prečki žaluzina. Ni šuma u selu. Dole, na pločniku, nikog. Ova rasuta tišina pojačavala je mir stvari. U daljini, čekići šupera zaptivali su rupe na podvodnim bokovima lađa, a težak povetarac s mora donosio je miris katrana. . . “

„Poštanski brod, koji su žene vukle pevajući, izađe iz luke, njegova drvenarija je škripala, teški talasi tukli su po njegovoj krmi. Okrenuše jedro, niko se više nije video; i na moru, srebrnom od mesečine, bila je to sad crna mrlja koja je neprestano bledela, tonula, nestajala . . . “