Protiv Sent-Beva

Krajem jeseni 1908, Prust se vraća iscrpljen iz Kabura. Dosta je vremena prošlo otkako je odustao od svog dela. Koristeći slobodno vreme koje mu pruža bolest, počinje da sastavlja članak za Figaro: „Protiv Sent-Beva“. Šest meseci kasnije, članak je prerastao u esej od trista strana. Slobodno razgovarajući s majkom, autor razmišljanje o Sent-Bevu, uticajnom francuskom književnom kritičaru, prepliće sa sopstvenim uspomenama, portretima prijatelja i čitalačkim utiscima. Tu je zamak Germantovih, tu su gospodin De Kersi i gospođa De Kardajak, veliki čitaoci Balzaka, ali koji veoma podsećaju na Šarlisa i Žilbertu. Prust je tada, i ne znajući, oslobodio svoju genijalnost.

Prust nije želeo da roman bude sačinjen od ideja. Sve analize koje je izbacio iz Traganja za izgubljenim vremenom pročitaćemo ovde. One potvrđuju ono što smo sami već pomišljali: Prust, najveći romanopisac svog doba, mogao bi da bude i najveći kritičar vremena u kome je živeo.