Pustolovine Haklberija Fina

Tvejn je nacrt romana sastavio između 1876. i 1883. godine, prvobitno kao nastavak romana Pustolovine Toma Sojera (1876), koji je trebalo da prati odrastanje glavnog junaka Haka. I prvobitno zamišljeni naslov trebalo je da bude Autobiografija Haklberija Fina, ali je autor posle prilično kolebanja i izmena odlučio da ostane veran prethodnom ostvarenju. Poznata je ocena Ernesta Hemingveja o književnoj vrednosti Tvejnovog dela: „Sva moderna američka književnost potiče od jedne knjige Marka Tvejna, koja se zove Haklberi Fin. Američka književnost potiče odatle. Nije bilo ničeg pre nje. Nije bilo ničeg tako dobrog posle nje.“ Ali T. S. Eliot, engleski nobelovac, upućuje nas na ono skriveno, na ono što je uvek i privlačnije: „Hak je onaj koji knjizi daje na stilu. Reka knjizi daje oblik. Ali što se reke tiče, knjiga je možda samo delić pustolovina sa srećnim krajem. Reka, veoma velika i moćna reka jedina je prirodna sila koja može da u potpunosti odluči pravac čovekovog puta… Tako reka čini da knjiga bude velika knjiga… Mark Tvejn je s obala reke, a reka je njegov bog.“