Rađanje klinike

U ovoj knjizi je reč o prostoru, jeziku i smrti; reč je o pogledu. Za naše već izmorene oči, ljudsko telo sačinjava, putem prirodnog prava, prostor porekla i razmeštanja bolesti: prostor čije je linije, zapremine, površine i puteve utvrdio, u skladu sa sada poznatom nam geografijom, anatomski atlas. Taj čvrsti i vidljivi poredak u telu je, međutim, samo jedan od načina na koji medicina projektuje bolest u prostor. Bez sumnje nije ni prvi, a ni najsuštinskiji. Bilo je i biće drugačijih raspodela bolesti… Ono što sada sačinjava jedinstvo medicinskog pogleda nije krug znanja u kojem se on okončava, već ono otvoreno, beskrajno, pokretno zbrajanje, što ga bez prestanka premešta i obogaćuje vreme, čiji tok započinje, i nikada ne može da ga zaustavi: već imamo neku vrstu kliničkog beleženja beskrajnog i promenljivog niza događaja. No, njegova podrška nije opažanje bolesnika u njegovoj osobenosti, već kolektivna svest o svim informacijama što se ukrštaju, izrastajući u složenu i bujnu krošnju koja se uvećava do dimenzija istorije, geografije, države… Bolnica, kao i civilizacija, jeste veštačko mesto u kojem presađena bolest rizikuje da izgubi svoje suštinsko lice.

Mišel Fuko