Radosav, jutarnja magla

Ovo je priča o našem dedi Radosavu. Pripovedam onako kako se sećam da je on meni pričao. Mnoge smo porodične ručkove proveli šaleći se i prepričavajući njegove dogodovštine. Naravno, stvarnost je znatno surovija i da se ova knjiga bavi realizmom života, stranice bi bile porpskane krvlju i znojem.

Deda se poprilično namučio u životu, međutim, on ne bi bio Radosav da i u mraku nije video lepotu i razlog da gura dalje. Kao da ga je samo ime odredilo. Sav je bio rad! Ništa mu nije bilo teško. Pomagao je svima redom i bio oslonac čitavoj porodici. Maštao je da starost provede putujući s našom bakom Brankom.

Umro je istrošena, ali puna srca, i ja ga sada šaljem na nedosanjani put… (Autor)