Raj na drugom ćošku

Pol se 3. jula 1895. u Marseju popeo na brod Australijan iscrpljen ali zadovoljan. Poslednjih nedelja je živeo utučeno, u strahu od neposredne smrti. Nije hteo da njegovi ostaci trule u Evropi nego u Polineziji, njegovoj usvojenoj zemlji. Bar si se u tome podudarao sa internacionalističkim ludilom baba Flore, Koke. Mesto gde se rodiš je slučajno; pravu domovinu čovek bira, telom i dušom. Ti si izabrao Tahiti. Umrećeš kao divljak u toj lepoj zemlji divljaka.

Raj na drugom ćošku je retko umešna studija strasti i ambicija dve čuvene ličnosti: impresionističkog slikara Pola Gogena i revolucionarke Flore Tristan.

Flora Tristan je nezakonito dete bogatog Peruanca i Francuskinje. Odrasta u siromaštvu, da bi nakon očeve smrti odlučila da ode u Peru i zahteva svoje nasledstvo. Po povratku u Francusku, 1844. godine postaje borac za prava potlačenih i polazi na turneju po zemlji kako bi regrutovala članove za svoju Radničku uniju.

Godine 1891. Florin unuk, siromašni slikar i tvrdoglavi vizionar Pol Gogen, napušta svoju ženu i petoro dece i odlazi na Južna mora. Iako je okružen mladim tahićanskim ljubavnicama i na vrhuncu svog stvaralaštva, njegovi snovi o životu u raju biće zatrovani sifilisom, okrutnošću francuskih kolonijalaca i hroničnom besparicom.

Flora i Pol se nikad nisu sreli. Njihova putovanja, opsesije i uporna potraga za veličanstvenim uprkos sveopštoj bolesti i smrti iz poglavlja u poglavlje ovog romana nadopunjuju se u priči o pobuni protiv umetničkih i društvenih tabua, moći i nemoći ideologije i umetnosti.