Razmišljanja o morskoj Veneri : Vodič po krajoliku Rodosa

„I u trenu ponovo vidim Grčku koju volim: golu sirotinju koja donosi radost bez poniženja, čestitost i učtivost ostrvljana, podele i nitkovluke građana, štedljivost i zavist sitnih posednika. Vidim krčme sa vencima lovora, jaganjce kako se okreću na ražnju za Uskrs, dugobrade junake, smrskane mermerne skulpture. Ka istoku se sada pruža Anadolija, suncem opaljenih planina koje umuju pod krilima orlova, gde pastir po ceo dan korača među bokorima mirte i maginjama osutim bleštavocrvenim bobicama. Jednog dana ću naći pravi način da ovo rečima izrazim…”

Lorens Darel

Razmišljanja o Morskoj Veneri predstavljaju jedinstveno svedočanstvo o Rodosu krajem četrdesetih godina prošlog veka. Kombinujući fikciju, putopis i reportažu, Darel vodi čitaoca kroz prirodu Rodosa, upoznaje ga s njegovim živopisnim stanovnicima, ali i sa slojevima istorije koji su se vekovima taložili na ostrvu. Darelovo stilsko umeće odlikuju smele metafore, pronicljiva zapažanja, neobična i upečatljiva poređenja, te mu otuda prilično lako polazi za rukom da svojim slikovitim pripovedanjem pred čitaocem oživi svaki segment rodoske istorije, počevši od opisa sudbine statue Morske Venere, preko opsade Rodosa i konstrukcije opsadne naprave helepolis iz čega je proistekao čuveni Kolos, pa sve do srednjovekovnih tragova vladavine vitezova Reda Svetog Jovana i skorašnje istorije koja zahvata ne tako davnu fašističku okupaciju ostrva i posleratne godine kada je pisac boravio na ostrvu. U Razmišljanjima o Morskoj Veneri Darel svoj raskošni stil ne čuva samo za opise Kolosa sa Rodosa, on ga ne štedi i kada je u pitanju slovoslagač Manolis ili seoski vašar, te se stoga dramatičnost i uzbuđenje provlače kroz sve delove teksta i ublažavaju njegovu tematsku heterogenost. U knjizi su takođe neka poglavlja posvećena i okolnim ostrvima – Patmosu, Kosu, Simiju, Kalimnosu i Lerosu.

Lorens Darel (Lawrence Durrell) rođen je 1912. u engleskoj porodici u Indiji, gde mu je otac radio kao inženjer. Kao dečak pohađao je Jezuitski koledž u Dardžilingu (Darjeeling), a kasnije je poslat u St. Edmund’s School u Kanterberiju, u Engleskoj. Njegovo prvo značajno književno delo bilo je Crna knjiga, objavljena u Parizu 1938. pod pokroviteljstvom Henrija Milera i Anais Nin. „Dok sam je pisao, prvi put sam čuo zvuk vlastitog glasa”, pisao je kasnije. Prva među knjigama o ostrvima bila je Prosperova pećina. Vodič kroz krajolik i običaje ostrva Krfa, objavljena 1945. Usledile su Razmišljanja o Morskoj Veneri. Vodič kroz krajolik Rodosa i Gorki limunovi Kipra, sećanje na boravak na Kipru. U Grčkim ostrvima kasnije će se vraćati i na to vreme. Boravak u Egiptu za vreme Drugog svetskog rata inspirisaće Darelovo remek-delo Aleksandrijski kvartet, koje će završiti u južnoj Francuskoj, gde se 1957. za stalno nastanio. Njegov književni opus obuhvata i drame, književnu kritiku, prevode, putopise (Duh mesta: pisma i eseji o putovanjima), pesme, zabavne priče o diplomatskom koru, prepisku s prijateljem Henrijem Milerom itd. Godine 1990, nekoliko dana pre Darelove smrti u njegovom domu u Somijeru (Sommieres), objavljena je knjiga o istoriji i kulturi Provanse – Caesars’s Vast Ghost.