Rečnik Jungovih pojmova i simbola

Ime Karla Gustava Junga, jednog od najznačajnijih psihijatara, psihologa, antropologa u 20. veku, delimično je poznato u našoj psihološkoj, medicinskoj i kulturnoj javnosti. Rečnik pojmova i simbola Žarka Trebješanina uz dragoceno proširivanje obimnog rečnika Jungovih pojmova, obogaćeno simbolima (onako kako ih je Jung shvatao i tumačio), omogućiće čitaocima ne samo znatno bolje razumevanje, već će približiti pažljivog čitaoca Rečnika nečemu, za ljudsku psihu, suštinskom: „upoznavanje univerzalne arhetipske osnove nekih temeljnih vrednosti, moralnih načela i ideja, bez obzira na rasu, kulturu i etničku pripadnost”.

U predgovoru svoje knjige Rečnik Jungovih pojmova i simbola prof. Žarko Trebješanin se poziva na K.G. Junga koji, u knjizi Psihološki tipovi, 1938. godine, objašnjava neophodnost definicije glavnih pojmova iz svog opusa, jer „današnji psihološki pojmovi pate od vrlo velike neodređenosti i mnogoznačnosti, tako da se ljudi uzajamno jedva mogu da razumeju”. Ovaj Jungov navod koji je Žarko Trebješanin s pravom izabrao, u potpunosti odgovara „stanju duhova” u svetu. Od 1938. do 2008. godine ljudi se i dalje „uzajamno jedva mogu da razumeju”.

Akademik Vladeta IEROTIĆJungova psihologija je okrenuta patnji ljudske duše, pokušavajući da pronikne i tumači njene strasti. Da bi taj cilj dosegao, Karl Gustav Jung osluškuje glas čoveka, milion godina starog, koji se još uvek izražava putem simbola koji izranjaju u ljudskim snovima i imaginaciji. Gradeći most između naših večitih pitanja i slika krcatih drevnom mudrošću, Jung je stigao do krajnjeg praga psihe koja želi da obnovi, za dušu savremenika, antički cilj grčkih filozofskih škola i puteva duhovnog izbavljenja što je u osnovi svih religija.Ovaj hrabri izdavački poduhvat koji uključuje višegodišnje studijsko istraživanje autora, uglednog psihologa, profesora Žarka Trebješanina, da u okviru Rečnika Jungovih pojmova i simbola sintetizuje u recima i slikama svet simbola koji prate jungov-ski put, prvi je u takvoj formi prisutan u savremenoj izdavačkoj praksi. Beogradskoj izdavačkoj kući HESPERIAedu ide zasluga za podršku i objavljivanje sadržaja koji govori o „zaboravljenom jeziku duše” u vremenima koja nisu sklona temeljnoj analizi, intelektualnom poniranju i dubinskoj meditaciji.Romano MADERAProfesor Univerziteta “La Bicocca”, Milano