Rečnik zaljubljenika u Francusku

Kako voleti svoju zemlju, a da ta ljubav ne postane patološka, pitanje je na koje odgovara Deni Tilinak u svome Rečniku zaljubljenika u Francusku. Doduše, voleti Francusku, barem na ravni koju nam nudi Tilinak, i nije teško. Nije teško voleti francuska vina i francusku književnost, nije teško voleti ni čarobne srednjovekovne gradiće ili svetska čuda poput Brda Sen Mišel, nije teško voleti ni neke istorijske likove koji su, poput Napoleona, vremenski dovoljno daleko od nas da možemo da zanemarimo dobar deo onoga što su, u svoje vreme, radili. Tilinak je, ipak, svestan opasnosti zaljubljenosti u svoju zemlju jer zna da je to, ipak, apstraktna ljubav, da je to ljubav koja uvek preti da sklizne u neukus i patologiju, te je zato oprezan i, kad god to može, on nastoji da relativizuje taj osećaj neprestano opominjući i sebe i nas da ako u toj ljubavi i ima nečeg jedinstvenog, to ne znači da je ta jedinstvenost važnija, bolja, ili značajnija od druge neke neponovljivosti. Utoliko je ta ljubav slučajna, ali ako mu se već pruža mogućnost da voli nešto što se zove Francuska – zašto to ne iskoristiti.