Relaciona estetika / Postprodukcija / Altermodernost

Umetnička aura se više ne nalazi u svetu koji izviruje iza dela, niti u samoj formi, već ispred dela, u privremenoj kolektivnoj formi koja se stvara njegovim izlaganjem.

Umetničko pitanje danas nije: „Šta novo možemo da napravimo?“ već: „Kako da učinimo da nešto novo funkcioniše s onim što već imamo?“. Drugim rečima: kako možemo da proizvedemo jedinstvenost i značenje iz ove haotične mase objekata, imena i referenci koje konstituišu naš svakodnevni život? Savremeni umetnici više programiraju oblike nego što ih komponuju: radije nego da preoblikuju sirovi element (prazno platno, glinu i dr.), oni remiksuju postojeće forme i iskorišćavaju podatke.

Ono što je stvarno mora se ubaciti u fiktivne narative; umetnički rad koji ubacuje društvene činjenice u fikciju koherentnog sveta mora zauzvrat generisati moguće primene ovog sveta –
mentalnu logistiku koja daje prednost promeni.

Nikola Burio
Francuski kustos i teoretičar umetnosti. Ukazujući na etape savremenosti, on redefiniše formate savremene umetnosti u odnosu na konceptualne taktike: relacione estetike, redukcije zapadnih formata i altermodernosti, postprodukcijskog i eksformnog. Kao protivnik postmoderne estetike, trudi se da poveže di-džejing sa savremenom umetnošću, da definiše pojavu prve globalne modernosti, zasnovane na prevođenju i nomadskim formama. Takođe se bavi ispitivanjem dinamike altiserovski shvaćene ideologije, u pokušaju da objasni razlike između produktivnog i neproduktivnog, proizvoda i otpada, i uključenih i isključenih u njihovom odnosu prema društvu.

Sa Žeromom Sansom, osnovao je Palais de Tokio u Parizu, gde je od 1999. do 2006. godine radio kao koordinator. Pariški je dopisnik za Flash Art (1987–1995) i osnivač i direktor časopisa za savremenu umetnost Documents sur l’art (1992–2000). Bio je kustos u mnogim muzejima i direktor Akademije za umetnost u Francuskoj, od 2011. do 2015. godine. Godine 2015. imenovan je za direktora Centra za umetnost La Panacee i direktora Centra za savremenu umetnost u Monpeljeu, u Francuskoj.

Najpoznatiji je po svojim publikacijama: Relaciona estetika (1998), Postprodukcija (2001), Radicant (2009),The Ekform (2015) i dr.