Robokap i filmski dvojnici : filozofija i film

U fokusu Gavrićevog istraživanja nalazi se filozofsko ispitivanje dometa i konsekvenci sintetisanja žive i nežive supstancije, odnosno sinteze koja je paradigmatično vizuelizovana u naslovnom liku iz filma Robokap, kao i u drugim (njegovim i čovekovim) filmskim dvojnicima. Gavrićevo korišćenje filmske fikcije za fundamentalna filozofska istraživanja ima potpuno metodološko utemeljenje i teorijsko opravdanje. Radi se o metodi misaonog eksperimentisanja, uključujući i variranje fiktivnih sadržaja iz žanra naučne fantastike, koja predstavlja okosnicu fenomenološko-filozofskog pristupa i postupka najstrože logičke analize.

Metodika analitičke filozofije, kojoj je autor ove knjige privržen, saglasna je sa magistralnim usmerenjem Huserlove fenomenologije i sastoji se u ispitivanju različitih misaonih mogućnosti, kako bi se na taj način došlo do invarijantnog značenjskog jezgra koje je logički obavezujuće u našem bavljenju izabranom tematikom. Za svaku pohvalu je njegova smelost da se pozabavi jednom ovoliko aktuelnom i provokativnom temom, koja se tiče uzbudljivo rastuće simbioze čoveka, digitalne tehnike i robotike, uz autorov istovremeno veoma atraktivan, zreo i metodološki utemeljen pristup u njenoj obradi. 

Pri tome, dr Gavrić je u svojim razmatranjima demonstrirao izvrsno poznavanje kako relevantnih filozofskih učenja, tako i onih filmskih ostvarenja koja su od najvećeg značaja za rešavanje filozofskih zagonetki koje zaokupljaju njegovu pažnju. Stoga, svesrdno preporučujemo objavljivanje ove izuzetne monografije.

Prof. dr Milanko Govedarica

Goran Gavrić (Beograd, 23. maj 1981.) je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Odeljenje za istoriju umetnosti – metodologija nauke o umetnosti) 2013. godine. Predavao je od 2015. do 2021. godine (najpre u zvanju docenta, pa potom i vanrednog profesora) Istoriju umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od oktobra 2022. godine predaje u zvanju vanrednog profesora predmet Istorija umetnosti (3-6) na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Objavio je knjige Prakseologija likovne umetnosti (Albatros plus, Beograd 2014), Nacrt za jednu pedagošku praksu: slučaj Paula Klea (Albatros plus, Beograd, 2014), Praktikum za uvod u vizuelne studije (Albatros plus, Beograd, 2015), Nauka u umetnosti: Van Gogov pogled iza horizonta (Albatros plus, Beograd, 2019), Pozorište iza pozornice: izvori i granična područja (Pozorišni muzej Voįvodine, Novi Sad, 2020), Pozorište u alternativnim područjima: podzemni, podvodni i kosmički teatar (Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad, 2021) i Fotografija, književnost i film (Matica srpska, Novi Sad, 2022).

Objavio je preko šezdeset naučnih radova u inostranim i domaćim časopisima iz oblasti istorije umetnosti, moderne i savremene umetnosti, filmologije, filozofije filma, teatrologije, estetike fotografije i vizuelnih studija. 

Član je Odbora Odeljenja za scenske umetnosti i muziku Matice srpske i član-saradnik iste institucije.