Ronjenje na dah

Posle romana Oštar start Mića Vujičić je izbegao zamku tzv. Druge knjige. Pričama i poštapalicama ušao je u potpuno drugu formu sličnog sadržaja, naizgled indiferentan prema sopstvenom autorstvu. Jer, mir i tihost Ronjenja na dah kao da ga oslobađaju svakog pritiska (osim onog pod vodom).

Priče u Ronjenju na dah mirne su i staložene, rečenice u njima ravno se nižu i kao da stižu iz najudaljenijeg ugla sobe ogromne kubature. Ova tiha proza čitaocu se prikrada zaustavljenog daha, puzeći prolazi kraj njega kao lahor i ostavlja ga zatečenog… Nešto se dogodilo i ostavilo ga da razmišlja o „maskiranju“ proze koja se, da bi zavarala, obraća i samoj sebi, svojim junacima i svome tvorcu – autoru. Varka ove proze, i njen najveći kvalitet, jesu njene razglednice o malom i lokalnom.

Poštapalice na kraju ove zbirke pričama služe kao podupirači i podrška. Možda i da malo uznemire čisti tok prethodnih pripovesti. No, ma koliko planski stvarale književnu aritmiju (poput stotina zapeta u Romanu o Londonu Miloša Crnjanskog), one su sa svim stranicama ove knjige uvezane u jednu veliku priču. Ili u mali roman, koji odiše starošću i mladošću.

Svakako, ovo je knjiga o disanju. Dakle, o životu. Na dah.

Vladislav Bajac

Mića Vujičić je rođen 1979. godine u Mokrinu.

Autor je romana Oštar start (2010) i zbirke priča Ronjenje na dah (Geopoetika, 2014).

Novinske članke pisao je za Mokrinske novine, Kikindske novine, Dnevnik, Danas, Blic, Politiku, Plejboj, Feral tribjun, Politikin zabavnik, nedeljnik NIN.

Dobitnik je stipendije iz Fonda “Borislav Pekić”.

Oštar start (Tackling Foul) objavljen je na engleskom jeziku prvobitno u okviru Geopoetikine edicije Serbian Prose in Translation, a potom i kod američkog izdavača Blooming Twig Books, kao i na slovenačkom i arapskom. Neke od njegovih kratkih priča prevedene su na mađarski i nemački jezik.