Ruta Tannenbaum

Jedan od najkontroverznijih Jergovićevih romana, Ruta Tannenbaum, priča je o jevrejskoj devojčici koja je izuzetnim glumačkim talentom osvojila zagrebačku pozorišnu scenu tridesetih godina prošlog veka. Međutim, u NDH Ruta je od obožavanog idola publike postala tek jedna od „rasno nedostojnih“ devojčica, nevidljiva u očima onih koji su je nekad slavili. Iako smešten u specifični istorijski kontekst Zagreba, Jergovićev roman nadilazi puko prepričavanje istorije. Ruta Tannenbaum nije samo priča o nadiranju nacizma ili o tragičnoj sudbini jevrejske devojčice, ovo je priča o zlu koje vreba momenat da se iskezi, opominjući podsetnik da je prelako postati okrutan, bezdušan, zažmuriti na nepravdu, posebno ako se tiče „onih drugih“ a ne nas samih. Ovo je priča o nesavršenim žrtvama i neentuzijastičnim zločincima, koji nisu zbog toga ništa manje žrtve niti zločinci, o ljudima koji, zaslepljeni svojim strahovima i slabostima, svesno ili nesvesno postaju saučesnici u dehumanizaciji drugih, o društvu koje lako gubi svoju ljudskost, delo koje nas upozorava na to da se zlo širi kad svi okrenu glavu.

Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966) književnik je i novinar koji živi na selu nedaleko od Zagreba. Prvi novinski tekst objavio je 1983, a prvu pesničku zbirku Opservatorija Varšava 1988. Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Objavljuje zatim još nekoliko zbirki priča (Mama Leone, Inšallah, Madona, inšallah, Trojica za Kartal), te desetak romana, među kojima su Rat, Vjetrogonja Babukić i njegovo doba, Rod, Dvori od oraha, Herkul i Ruta Tannenbaum. Za roman Ruta Tannenbaum Jergović je 2007. dobio nagradu „Meša Selimović“. Poljski prevod njegovog romana Srda pjeva, u sumrak, na Duhove dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu „Angelus“ za najbolju knjigu srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika, a za svoj književni i publicistički rad primio je više nagrada. Jergović je za sebe rekao: „Nisam ni hrvatski, ni bosanski, pripadam samo onima koji moje knjige dobronamjerno čitaju na jeziku na kojem su napisane, bez obzira na to koje su oni nacije.“