S magarcem kroz Sevene

Knjiga za sve koji planinare ili jednostavno vole prirodu!
U mnogo čemu Stivenson se odvojio od vaspitanja koje je dobio u porodici. Počeo je da se oblači boemski, već je imao dugu kosu, oblačio je somotsku jaknu i retko kad dolazio na prijeme u konvencionalnom večernjem odelu. Zbog ograničenog prihoda, obilazio je jeftine pabove. Ali ono najvažnije, odbacio je hrišćanstvo i izjasnio se kao ateista. Januara 1873, njegov otac slučajno je nabasao na „osnivački akt“ Kluba slobode, pravde i dostojanstva (Stivenson i njegov rođak Bon bili su članovi), koji je počinao ovako: „Odbacujemo sve čemu su nas naši roditelji podučili.“ Ispitujući sina o njegovim uverenjima, došao je do istine. Stivenson više nije verovao u Boga i umorio se od pretvaranja da je ono što nije: „Zar ceo život treba da proživim u laži?“ Otac je izjavio da je skrhan: „Upropastio si ceo moj život“, a majka je njegovo otkrovenje nazvala „najvećom nesrećom“ koja se na nju sručila.

„Što se mene tiče, ja ne putujem da bih nekud stigao nego da bih putovao. Putujem zarad putovanja. Velika je stvar biti u pokretu; iz blizine osetiti nevolje i zapreke života; spustiti se s ovog kreveta s dušekom od perja i uvideti da nam je pod nogama granitna kugla posuta kremenom koji seče.“ – Autor