Samo jedno proleće

U romanu Samo jedno proleće u nezahtevnoj, ironično-razigranoj formi Balaž prikazuje društvenu klimu 1968. godine. To je duboka lična priča o građanskoj pobuni, iniciranoj Praškim prolećem, buntu čeških i slovačkih intelektualaca koji su pritiskali političko rukovodstvo zemlje, tražeći demokratske promene i veće političke slobode. Ujedno je to priča o svim peripetijama tog revolta i o njegovom krahu, koji počinje ulaskom vojski Varšavskog pakta na teritoriju Čehoslovačke.

Glavne junake u romanu međusobno povezuje slučajnost (smešteni su u istom studentskom domu), spaja ih prijateljstvo i zajedno u nadi provode tih nekoliko kobnih meseci za Čehoslovačku. Svako od njih ima i svoja lična nadanja, traga za mogućnostima afirmacije i opstanka, ispunjenja svojih snova i želja.

Kroz živote ovih mladih ljudi autor prikazuje sve ono za šta je to društvo tih meseci – od januara do avgusta – živelo i šta je preživljavalo: veru u reforme političkog sistema, nadu u slobodan život, nedvosmislenu podršku tzv. preporodnom procesu, euforiju usled otvaranja granica i ukidanja gvozdene zavese, ali i strepnje kako će na sve to da reaguje Brežnjevljeva velesila. Balaž je pored svega pomenutog prikazao i određenu dozu naivnosti, koja je u tom opštem oduševljenju bila zajednička i za obične građane, ali i za intelektualce i političare.

Igor Hohel

Anton Balaž rođen je 1943. godine u Lehoti.
Jedan je od najznačajnijih savremenih slovačkih pisaca.
Poznat pre svega kao romanopisac, Anton Balaž je i dramski pisac, publicista i autor nekoliko televizijskih scenarija.
Najvažniji romani: Senke prošlosti (1978), Ovde živite (1983), Hirurški Dekameron (1989), Logor posrnulih žena (1993), Doživotna ljubav (1995), Hronika srećnije budućnosti (1997), Penelopin povratak (1998), Zaboravljena zemlja (2000), Bogovi sezone (2003).
U Balažovim romanima preteže kritička i groteskna slika društvene svakodnevice. Balaž je oblikovao sliku totalitarnog komunističkog društva na Istoku Evrope, da bi u knjigama pisanim posle devedesetih s posebnom snagom osvetlio holokaust slovačke jevrejske zajednice.
Roman Logor posrnulih žena najpoznatija je knjiga Antona Balaža. Po ovom romanu snimljen je 1997. godine istoimeni film.