San Severija

Pisana u obraćanju, zbirka pesama San Severija zasnovana je na implicitnom dijalogu subjekta podvojenog unutar sebe, kroz osmišljavanje svoje drugosti. Predstavljena kao druga priroda, osoba ili predeo, ova drugost dinamički se poistovećuje sa procesom traganja za nečim što bi moglo pružiti stabilno uporište ili “stanište” lirskog Ja. Metafore traganja za “ukorenjenim” osloncem, počivaju na poređenjima sa biljkom, postojanom u stalnoj dinamici prirodnih ciklusa i sredinskih faktora. Poređenja se izvode posredstvom pesničkih slika, koje se često odnose na imena biljnih vrsta i delova floralne fiziologije. Ovime se ističe paralela između ljudskog tela itela biljke predodređenih na uzajamnost i saživot.

NOVEMBAR

U kućama uvek ima više paučine nego u stanovima –

Izgovara mama,
dok sam ja stružem
detinje navike
sa bakinog nameštaja.
Uskoro će od detinjstva ostati samo po koja pseća glava

Iako svako zna
da moje Mačke cvetaju
do duboko
u novembar.

Tijana Savatić (1994) piše i izvodi poeziju, istražujući njen performativni karakter. Od 2020. godine aktivno održava i razvija niz govornih programa Izvođenje poezije na filmu u Studentskom kulturnom centru Beograda. Piše recenzije i tumačenja savremene, vizuelne umetnosti. Rođena je u Pančevu. San Severija je njena prva objavljena zbirka pesama.