Šaptačice

Priču o dve bliske prijateljice, grobarove ćerke Dorote i naratorke, Sabuhova je smestila u izmaglicu
Podlasja, rustikalnog šumovitog i močvarnog predela između Poljske i Belorusije, punog nadrealnih i
mitskih pojava, u zajednicu živopisnih ljudi u kojoj svako ima posebnu veru i ličnu bedu, a zajedničke su
im šaptačice – žene koje imaju moć isceljivanja bajanjem i šaptanjem. Ili je možda nemaju, ali svi u to veruju.

Senzibilno, ujedno brutalno i silovito, pripovedanje, uslojeno zrelim iskustvenim uvidima autorke,
odigrava se na graničnim pozicijama u svakom smislu i slikovito dočarava susretanje sveta živih i mrtvih,
katoličke i pravoslavne veroispovesti, hrišćanstva i paganskih verovanja, modernih kulturnih impulsa i lokalnog folklora, zrelog detinjstva i detinjaste zrelosti…

Junakinje romana vodi neutaživa želja za odlaskom, kako bi se spasile od života na kraju sveta, a autorka
čitaoca baš naprotiv povede u taj i takav svet u kom se sve razume drugačije, a koji će ga toliko očarati da će ga kada jednom ode – zauvek mamiti da mu se vraća.

Zdenka Valent Belić

Alena Sabuhova (1989), mlada savremena slovačka prozaistkinja, za roman Šaptačice dobila je najprestižnije slovačko književno priznanje – Anasoft literu 2020.