Sećanja na Alžir

U periodu od 1997-2002. godine moj suprug je radio kao diplomatski službenik u ambasadi SR Jugoslavije u Alžiru. Vreme koje smo zajedno proveli u tom gradu ostavilo je neizbrisiv trag u našem sećanju i našim ličnostima.

Živeli smo smo zajedno sa komšijama, prijateljima, osobljem ambasade, punih pet godina, koje sada zovemo, naših pet najlepših godina života u toj predivnoj, duhom i kulturom a nadasve dobrotom protkanoj sredini.

Samo najlepše nas vezuje za to vreme, za te dane i godine, za taj narod, grad i zemlju.

„Sećanja na Alžir“ je knjiga od priča o gradu Alžiru u jednom vremenu koje je obojeno crnom bojom i o istom tom gradu kada su se sve boje života ponovo probudile.

To je mozaik nacrtan rečima od doživljenog i preživljenog. Zasenčen mislima i osećanjima koje su taj grad i njegovi stanovnici, živeli i disali.

Kao jedna od retkih žena-strankinja, stanovnik tog grada u tom vremenu, imala sam priliku i mogućnost da kroz iskustvo života u njemu, upoznam sam grad, njegov ritam života, Alžirce i posebno žene Alžira.

Danas, sa stanovništa pravog poznavaoca mogu da kažem da razumem njihov karater i da sam bogatija jer sam upoznala tu kulturu.

Podelili smo, moj suprug i ja , sa tim narodom, ta jutra i noći straha i posle svega opet zajedno sa njima osetili svu radost mira i novog vremena.

Priče koje su od mene tražile da budu zapisane i ne zaboravljene, selile su se kroz vreme od našeg povratka, kroz različite računare, u sve novije i novije alatke za pisanje i čuvanje. Priče su uvek i ponovo nalazile načina da zajedno opstanu. Kao i mi.