Sedam jesenjih priča

Naslov zbirke pripovedaka Marija Liguorija Sedam jesenjih priča prizivao je čuveni početak Dnevnika o Čarnojeviću: „Jesen, i život bez smisla…” Bilo je tu i zvezdanog neba i života koji je postajao zadatak. Jače prisustvo Crnjanskog oseća se kada se pogledaju životi junaka pripovedaka Marija Liguorija. Baš kao što junak Dnevnika o Čarnojeviću drži svoj mali život u rukama, isto tako i junaci Marija Liguorija drže svoje živote u rukama, ali im ti životi ne pripadaju – jednostavno u sopstvenim životima igraju sporedne uloge.

Kao i Totono Kokoca, i Crnjanski je dve decenije u izgnanstvu. I Crnjanski je osetio to gušenje kao Totono Kokoca za zavičajem. Junaci pripovedaka Marija L

iguorija često su stranci. Ne samo stranci u sopstvenom životu, u sopstvenoj kući, već i bukvalno stranci. Pored Italije, kao prebivališta, tu je Argentina, Švedska, Srbija, Češka. Tačno je da je život u ovim pričama često postajao zadatak, tačno je i da junaci često ne uživaju u životu, da su ti životi prazni i potrošeni, tačno je i da su junaci prestali da gledaju u zvezdano nebo. Ali, kako bi to rekao Miroslav Josić Višnjić, još uvek nije izmišljeno ništa lepše od života. I to, da ništa nije izmišljeno lepše od života, izbija i iz redaka pripovedaka Marija Liguorija i boji ih jednom neobičnom bojom: bojom paradoksa.

Uporedo italijanski tekst i srpski prevod