Šekspir

Nakon dolaska Napoleona III na vlast, Viktor Igo je sa svojom porodicom 1864.proteran iz Francuske. Skoro dve decenije egzila provešće najpre na Džerziju, azatim na Garnezeu, engleskim ostrvima u Lamanšu. Godine izgnanstva Igoovmlađi sin Fransoa iskoristio je da prevede celokupna Šekspirova dela na francuskijezik, dok je Viktor Igo, pored ostalog, napisao i ovu vanrednu knjigu, kojanije samo posveta Vilijamu Šekspiru već i pohvala individualizmu i neponovljivomi jedinstvenom ljudskom geniju. Ta pohvala nije lišena pesimizma prednastupajućom epohom, što Igovog Šekspira čini i danas aktuelnim. “Čovek kojine razmišlja, živi u slepilu. Čovek koji razmišlja, živi u mraku. Naš jedini izborje crno…”, kaže na jednom mestu Igo. O sopstvenim motivima da napiše ovuknjigu i posveti je “okeanu Šekspir” kaže: “Svako ima svoj način. Što se menetiče, koji ovde govorim, ja se svemu divim kao lud. Zato sam napisao ovu knjigu. Diviti se. Biti oduševljen. Učinilo mi se danije loše u ovom našem stoleću dati jedan tako dobar primer gluposti.” Otud Kolja Mićević u pogovoru ove knjige uzvikuje:“Viktor Igo, učitelj ponašanja u prelomnim istorijskim trenucima!”