Senka (Euridika govori)

“Dok Orfej neprekidno veselo pevuši, Euridika dugo ćuti. Elfride Jelinek, dobitnica Nobelove nagrade i najplodnija savremena austrijska dramska spisateljica, odlučila je da Orfeju i Euridici zameni uloge. U drami Senka (Euridika govori) ona reč daje nimfi koja supruga prati na putu iz podzemnog sveta. Monološke refleksije premeštene su pritom u današnjicu, a opisuju zavisnost žene, i to pesnikinje, od supruga, pop pevača, koji bi želeo da je vrati, da bi mu se ona divila i da bi mu aplaudirala. Euridika, međutim, ne želi više da učestvuje u tome. Radikalno samopreispitivanje u virtuozno lakom tekstu Elfride Jelinek odlikuje se opuštenim i humorističnim tonom, koji počiva na naizgled jednostavnim jezičkim igrarijama – ali ne sluti nužno na dobro. Upravo je to i dokaz autorkinog neprevaziđenog umeća, odnosno njene veštine da se tragičnoj temi približi pomoću satire. Elfride Jelinek se u ovom komadu odriče feminističkih društvenih utopija. Monolog glavne junakinje pritom ni u kom slučaju ne gubi pitkost i lakoću, pružajući tako pozorištu upravo ono što mu je danas najneophodnije: jezičku virtuoznost i težnju ka snazi forme.”