Škola za ludake

Roman Škola za ludake jedan je od najznačajnijih fenomena ruske književnosti druge polovine XX veka. Po rečima samog autora, ovo je knjiga „o prefinjenom i neobičnom dečaku, obolelom od šizofrenije, koji ne može da se pomiri sa okolnom stvarnošću”, a koji, uključujući se u svet odraslih, otkriva prisustvo ljubavi i smrti u svetu.

“Sveža, nova, slobodno građena rečenica. Vešt, tajanstveno-stvaralački rad na reči, lanac slika koje rastu, okrećući se čitaocu čas jednom, čas drugom semantičkom stranom, i duboko zapretena značenja koja ipak blistaju novinom… Čarobni humor izbija iz svakog reda koji piše za drugog sebe đak-šizofreničar, živeći među jurodivima i idiotima, nastavnicima i učenicima, državnim tužiocima i poštarima, među spomenicima čoveku s kačketom i čoveku sa šapkom.”

Nina Berberova

Saša Sokolov, rođen 1943. godine u Otavi, u porodici ruskih diplomata, deportovanih 1946. iz Кanade. Do 1975. živi u SSSR-u, zatim na Zapadu. Svojim prvim romanom, Školom za ludake, stekao je mesto u istoriji književnosti. Objavio ga je 1976. u SAD, a napisao radeći kao lovac u Povolžju. S fakultetskom diplomom, radio je i kao ložač, čistač u mrtvačnici (u Moskvi), drvoseča (u Bečkoj šumi), instruktor skijanja (u Vermontu), fizikalac itd. Otšelnik, u askezi je osluškivanja zvučanja i iskušavanja moći ruske reči. Virtuoz jezika, objavio je još tri knjige različitih žanrova, koje ničim ne odaju istog autora: Između psa i vuka, Astrofobija (Akademska knjiga, 2022, u izvorniku Палисандрия) i Triptih. Dobitnik je književnih nagrada „Andrej Beli” i „Puškin”. Čergari svetom kao državljanin Кanade. Piše na ruskom.