Slabo srce. Bele noći

„Bože moj! Čitav trenutak blaženstva! Pa zar je to malo, i za ceo život čovečji?… “

Bele noći

Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosti. Hamsun, Kafka, Selin, Fante, Bukovski, Bora Stanković, Tomas Bernhard, samo su neki od pisaca kojima je Dostojevski bio uzor. U proleće 1849. godine, Dostojevski je uhapšen i osuđen na smrt, da bi pred samo pogubljenje bio pomilovan i poslat na robiju u Sibir. Najvrednije od onog što je napisao od proleća 1848. do samog hapšenja su novele Slabo srce i Bele noći, kao i nedovršeni roman Njetočka Nezvanova, što je sadržaj ovog izdanja – delo genija u mladosti.

Sva ova „tri bisera“ mladog Dostojevskog govore o ljubavi, i zbivaju se u čudesnom Petrogradu sredinom XIX veka. Slabo srce se u ponečemu nadovezuje na Gogoljev Šinjel, ali je pre svega dirljiva priča o dva nerazdvojna prijatelja, od kojih je jedan pred ženidbom… Njetočka i Katja, centralno poglavlje nedovršenog romana Njetočka Nezvanova, uzbudljiva je priča je o ljubavi dve potpuno različite devojčice, a čuvene Bele noći, ta besmrtna petrogradska poema, povest je ljubavi jednog sanjara, u kojoj se najbolje vidi kako je mladi Dostojevski jednom nogom u romantizmu (ispovesti sanjara), a drugom u realizmu (Nastjenjkina priča, koja kao da je danas pisana). Istovremeno, ovo izdanje je pokušaj da u novom prevodu još jače zablista delo velikog ruskog pisca.

„…Noć je padala na grad, a cela ogromna površina Neve, prekrivena zamrznutim snegom, treperila je pod poslednjim odbleskom sunca bezbrojnim iskricama inja […] a kao neki džinovi, sa svih krovova na obe obale dizali su se i peli u hladno nebo stubovi dima, zaplitali se i rasplitali, kao da se nad starim zgradama dižu nove, da se nov grad stvara u vazduhu… Činilo se, najzad, da ceo ovaj svet, sa svim stanovnicima, sitnim i slabim, sa svim njihovim domovima – skloništima siromašnih i pozlaćenim palatama bogatih, utehom silnih na ovom svetu – da je sve to u taj sumorni čas samo fantastično, volšebno priviđenje , samo san koji će takođe odmah iščeznuti i podići se kao dim u tamnoplavo nebo…“

Slabo srce

„…Ali tek što mu je pružila ruku, tek što mu je pohrlila u zagrljaj, okrenula se opet prema meni, stvorila se pored mene kao vetar, kao munja, i, pre nego što sam se snašao, zagrlila me i snažno, vatreno me poljubila. Onda je, ne rekavši mi ni reč, ponovo poletela ka njemu, uhgvatila ga za ruke i povukla ga za sobom. Dugo sam stajao i gledao za njima. . . Na kraju su mi oboje nestali iz vida…“

Bele noći