Sluz i žuč

Iskustvo strave je činjenica.

Svet umetnika je pakao ispunjen duhovima. Viđen očima autora, okruženog sujeverjem i predrasudama, Beograd je postao nadrealni svet bez nadrealizma. Sluz i žuč je priča u kojoj potraga glavnog junaka za egzistencijalnim smislom dovodi do razotkrivanja zataškane stvarnosti. Rackovićev junak je „mrtav čovek u mrtvom gradu“ koji poseže za surogatnom utehom jer je smisao odavno izgubljen.

Nenad Racković, multimedijalni umetnik, rođen je u Beogradu 1967. godine. Studirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti.

Prvu pesmu objavio je 1984. godine u Književnoj reči, a prvu izložbu imao je u SKC-u 1985. godine. Uređivao je i vodio kultnu emisiju Radija B92 Ritam srca (1990–1998), bio je stalni saradnik Beorame (1995–1998).

Priredio je 18 samostalnih i 19 grupnih izložbi; snimio tri filma: Kako je propao rokenrol (1990), Crni bombarder (1991), Marble Ass (1995); televizijski film Poslednja dadaistička predstava (TV Novi Sad, 1992); odigrao pozorišnu predstavu Sveti Nik, Nicholas Edward Cave – život i veze (Bitef teatar 1992); izveo brojne performanse.

Pored mnogobrojnih tekstova u književnim časopisima objavio je i tri romana: Aspirin (2002), Knjiga recepata (2002), Nesavladiva priča (2006).