Smrt i život velikih američkih gradova

Ova knjiga je napad na uobičajeni urbanizam i rekonstrukciju grada. Ona je takođe, pretežno, pokušaj da se izlože novi principi urbanizma i rekonstrukcije grada, drugačiji ili čak suprotni onima koji su trenutno zastupljeni svuda, od škola za arhitekturu i urbanizam do nedeljnih podlistaka i ženskih časopisa. Moji napadi nisu zasnovani na verbalnom pretresanju o metodama rekostrukcije, niti cepidlačenju o onome što se smatra modernim u projektovanju. To je pre napad na principe i ciljeve koji su oblikovali moderni ortodoksni urbanizam i gradsku rekonstrukciju. Izlažući različite principe, ja ću uglavnom pisati o običnim, svakidašnjim stvarima: na primer, koja vrsta gradskih ulica je bezbedna, a koja to nije; zašto su neki gradski parkovi divni, a drugi su klopke zločina i mišolovke smrti; zašto neki sirotinjski delovi grada to zauvek ostaju, a drugi se regenerišu, uprkos finansijskoj i pravnoj opoziciji; šta nagoni trgovačke i poslovne četvrti da izmeštaju svoje centre; šta je – ako to uopšte postoji – zajednica susedstva u gradu, i kakva je uloga – ako je uopšte imaju – lokalnih zajednica u velikim gradovima. Ukatko, pisaću o tome kako gradovi funkcionišu u stvarnom životu, jer je to jedini način da se otkrije koji principi u urbanizmu i koji poduhvati u okviru rekonstrukcije mogu da unaprede društvenu i ekonomsku vitalnost u gradovima, a koji poduhvati i pincipi ove karakteristike umrtvljuju.

Džejn Džejkobs

Džejn Džejkobs (Jane Jacobs) je rođena 1916. u Skrantonu, u Pensilvaniji, a zatim se preselila u Toronto, gde je i preminula 2006. Autor je naslova “Smrt i život velikih američkih gradova” (The Death and Life of Great American Cities, 1961), “Privreda gradova” (The Economy of Cities, 1969), “Pitanje separatizma: Kvibek i borba za suverenost” (The Question of Separatism: Quebec and the Struggle over Sovereignty, 1980), “Gradovi i bogatstvo nacija” (Cities and the Wealth of Nations, 1984; Mediterran Publishing 2010.).

Ovo je jedna od najbolje ikad napisanih knjiga o gradu. Urbanisti mogu da osporavaju zaključke koji su izvedeni – mnogi i ne mogu drugačije – no svakako će morati o njima da promisle. To je najvažnije. Sredstvo istraživanja nije pretenciozno – to su oko i srce – no, pružen nam je veličanstven uvid u ono što gradu daje duh i život. Ova knjiga predstavlja antitezu koja nam je bila potrebna, jer su elementi koje gospođa Džejkobs dobro shvata upravo elementi koji su nam nedostajali u procesu konvencionalnog promišljanja o razvoju gradova.

Vilijam H. Vajt

“Smrt i život velikih američkih gradova” predstavlja veliko osveženje, analizu koja je pre svega provokativna, stimulativna i uzbudljiva, i koja govori o najvećim problemima stanovanja s kojima sam se susreo. Ova knjiga je pravi vatromet iskrenosti i zdravog razuma.

Harison Solsberi, Njujork tajms

Sve donedavno, ono što sam smatrao najboljim delom civilizacije, izuzev bezrezervnog prihvatanja kosmičkog poretka, bilo je to što je ona otvarala put nastanku umetnika, pesnika, filozofa, naučnika. No, smatram da to nije najbolja stvar. Sad sam uveren da je to nešto što nam svima stiže na kućnu adresu. Kad kažu da se suviše bavimo sredstvima za život da bismo živeli, ja kažem da je glavna vrednost civilizacije to što upravo ova sredstva za život čini složenijim, što zahteva od nas velike i raznovrsne intelektualne napore, a ne jednostavne, nekoordinisane, da bi se masa ljudi prehranila, obukla, skućila i selila s jednog mesta na drugo. Upravo stoga što složeniji i snažniji intelektualni napori znače jedan puniji i bogatiji život, oni znače više života. Život je kraj sam po sebi, i jedino pitanje jeste da li je taj život vredan življenja i da li ga imate dovoljno. Dodao bih još nešto. Svi smo mi vrlo blizu očaja. Obličje što nas nosi preko njegovih talasa sastoji od nade i vere u neobjašnjivu vrednost i siguran ishod naših napora, i dubokog, nesvesnog sadržaja koji nastaje kroz angažovanje naših sposobnosti.

Oliver Vendel Holms, junior

Sasvim slobodno se može reći da je ova knjiga od samog početka imala svoje fanove. Tako nešto moguće je samo kod one vrste „kulturnih proizvoda“ koji lako pronalaze put do ljudi. Ali, ne samo to, ona taj svoj obol nosi već treću generaciju. Amerikanci koji možda i ne znaju ko je uopšte bila Dž. Džejkobs, često koriste sintagmu koja je postala njen zaštitni znak − oči ulice. To se i danas smatra najsnažniji uporištem njenog socijalnoekološkog koncepta. Ona, međutim, nigde o tome nije govorila kao o paradigmi sa naučnom osnovom (kakvu bi neko, možda, poželeo da vidi), već kao o nečem sasvim običnom, nužnom i očevidnom. Zaboga, rekla bi ona, ulica, da bi uistinu to i bila, mora da ima oči; svakako misleći pri tome na ljude. Kad se osvrnemo oko sebe začas shvatimo koliko je ova tvrdnja tačna. Tamo gde nema ljudi na ulicama, kao da nema života. Ako već i postoje takve ulice, to su nekakva prolazišta, saobraćajnice: nešto poput tehničkih proteza grada na šta ne vredi trošiti reči.

Ljubinko Pušić