Snovi svirepih noći

Novembar 1942. Intimna istorija prekretnice Drugog svetskog rata

Peter Englund svoje dramatis personae (vojnika Crvene armije, jevrejske izbeglice, profesorku univerziteta u opkoljenom Lenjingradu, italijanskog majora, japanskog mornaričkog kapetana, francuskog pisca, englesku domaćicu, nemačkog oficira, rusku pesnikinju, i druge) prati, oslanjajući se na njihove dnevnike, prepisku, i arhivsku građu različite provenijencije. Na taj način gradi, preplićući njihova iskustva u ratu, jednu „paralelnu dimenziju“, na čijoj ravni se odvijala sva ratna brutalnost, herojstvo, požrtvovanost, ideološka zaslepljenost, izdaja, nada u pobedu. Englundov pristup otvara prostor koji je često izmicao istoričarima koji su se bavili ili se bave istraživanjem ovog najvećeg ratnog sukoba u istoriji, sa njegovim nepojmljivim potencijalom u uništavanju ljudskih života i materijalnih dobara. To je davanje ljudskog lica i imena onima koji su izmicali pažnji kao „nevažni akteri“, „bezimene žrtve“, ali i onima koji su „samo izvršavali naređenja“, čime Englund vraća nadu u ono što se često gubi iz vida bavljenjem „velikom istorijom“ – da se uvek radi o ljudima koji čine, opet treba reći, voljne i nevoljne učesnike istorije, postajući njene žrtve ali i dželati.

Milan Ristović

Peter Englund, istoričar i pisac, profesor na Univerzitetu u Upsali do 2001, a do 2006. profesor na Institutu za dramu u Stokholmu, član Švedske akademije od 2002. godine, rođen je 1957. u Bodenu, na krajnjem severu Švedske. Studirao je arheologiju, filozofiju i istoriju na Univerzitetu u Upsali. Doktorirao je 1989. godine s radom „Ugrožena kuća: Plemićke predstave o društvu u doba ’Švedskog carstva’“, jednim od prvih većih švedskih radova iz istorije mentaliteta.
Uža Englundova specijalnost je istorija XVII stoleća, o kojoj je objavio prva dva od planirana tri toma: Godine rata: O Švedskoj kao velesili i jednom čoveku u njenom središtu (1993), za koju je 1993. godine dobio prestižnu Nagradu August, i Nepobedivi (2000) sa istim podnaslovom. Njegove sledeće knjige su Poltava (1988), Srebrna maska: Kratka biografija kraljice Kristine (2006), Lepota i tuga bitke, Intimna istorija Prvog svetskog rata (2008, Geopoetika, 2014), Predeo prošlosti (1991), Pisma s nulte tačke (1996) i Istorija tišine i drugi eseji (2003), Male istorije (Geopoetika, 2009), Nedeljni put (2020), Snovi svirepih noći, Novembar 1942. Intimna istorija prekretnice Drugog svetskog rata u 360 kratkih poglavlja (2022, Geopoetika 2024).
Pisao je i scenarija za televizijske serije, a objavio je i kratki roman Grmeću (2005) čija je radnja smeštena u 1706. godinu. Svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjižici Scene iz ogledala: Fragmenti uspomena iz četiri rata (2006). Zbirkama eseja, od kojih su neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar, približio je širokoj publici ono što naziva malom istorijom, istorijom svakodnevice i malih stvari, koje su u suštini velike koliko i takozvana velika istorija ratova, revolucija i poprišta.
Dela Petera Englunda prevedena su na više od 20 jezika.