Sociologija religije

Definiciju toga šta je religija nemoguće je dati na početku, već, možda, tek na kraju izlaganja kakvo je ovo. Samo, nas ne interesuje „suština“ religije, već uslovi i efekti jedne određene vrste zajedničnog delanja, koje se može razumeti samo ako se pođe od subjektivnih doživljaja, predstava, ciljeva pojedinca – od „smisla“, pošto su spoljni tokovi tog delanja veoma različiti. Iskonski oblik delanja motivisanog religioznim ili magijskim faktorima orijentisan je ka ovom svetu. „Da bi ti dobro bilo i da bi se produžili dani tvoji na zemlji“ treba da postupaš onako kako zapovedaju religija i magija. Čak i takva dela kao što su prinošenje ljudi na žrtvu, koja su neobična naročito za gradsko stanovništvo, vršena su u feničanskim primorskim gradovima, iako nije postojala nikakva nada u zagrobni život. Zatim, religiozno ili magijski motivisano delanje je, upravo u svom iskonskom obliku, u najmanju ruku relativno racionalno delanje: ako ne nužno u skladu sa sredstvima i ciljevima, ono ipak prema pravilima iskustva. Dakle, religiozno ili „magijsko“ delanje ili mišljenje ne treba uopšte izdvajati iz niza svakodnevnog delanja s određenim ciljem, naročito zato što su i sami ciljevi toga delanja pretežno ekonomske prirode.