Spasonosna razdaljina

Pred čitaocem je knjiga u kojoj nema konačnog „ishodišta nemira”. Napeta, gotovo preteća svakodnevnica romanesknog sveta, poput fantastično-horornog lavirinta, pokreće lavinu opsesivnih tema Samante Šveblin, među kojima su i one „urođene nemoći da se predvide zlokobne, apsurdne intervencije sudbine”, te „ekološki horor genetski modifikovanog sveta”, ukršten sa „dekadencijom argentinskog sela i fantastikom sujevernog sveta punog predrasuda”.

Priču o jezovito-misterioznim dešavanjima u jednom seoskom krajoliku na prvim stranicama otvara dijalog fantomskog dečaka Davida i Amande, junakinje koja u halucinantnoj blizini smrti pokušava rekonstruisati „pukotinu između duplog dna stvarnosti”. Igra sa egzistencijalnim začaranim krugom večne pretnje simbolički se premešta na dve ravni, na dve porodice, u kojima Amanda i Nina, Klara i David, postaju razrešenje koda spasonosne razdaljine.

Dobijajući jasne obrise horor priče, egzistencijalna drama romana započinje zagonetkom o navodnom trovanju dečaka Davida, koja se dalje relativizuje uzbuđujućom priču o „preseljenju” duše. Želeći da zaštiti svoju kćerku Ninu od pretećeg, gotovo fizičkog presađivanja, Amanda pokušava da aktivira model spasonosne razdaljine.

„Kulminirajući u nerešivu misteriju u kojoj svaka rečenica nosi ’neizrečenu pretnju’, Spasonosna razdaljina jeste roman u kojem sve što se kaže, postaje sve gore i gore …konačno puštena nit, kao fitilj zapaljen na nekom mestu; nepomična pošast koja tek što ne bukne.” – Gardian

„Genije.” – The New Yorker

„Ovaj opasno adiktivan prvi roman, još jednom potvrđuje Samantin prepoznatljivi, preteći i subliminalno nasilni pripovedački stil u kojem se pred-apokaliptički svet latentne pretnje predstavlja kombinacijom književnosti apsurda, fantastike i horora oscilirajući između najboljih stranica Embrouza Birsa, drama Beketa i Pintera, i pomalo zaboravljenih priča Koboa Abea.” – Branko Anđić