Špijun iz prvog lica

Posthumno objavljena memoarska fikcija, kako je klasifikuju neki kritičari, Špijun iz prvog lica ređa slike prošlosti i sadašnjosti iz života protagoniste koje sadrže kaleidoskopsku lepotu. Pripovedač nije superioran u odnosu na čitaoca; i njemu su neki delovi pripovesti nejasni koliko i drugima, jer mu je vizura vrlo specifi čna– ona sa ivice trajanja, koja ga primorava da detalje svog života vidi nekim novim očima. Zbog toga je tu onaj Drugi, njegov posmatrač, ali i posmatrani, neko ko procenjuje kako fi zičko stanje pripovedača tako i njegovu verodostojnost u priči. Problem se javlja kad shvatimo da pouzdanost njihovih priča nije i njihov forte. Sekvence iz porodičnog života, uspomene sa snimanja, anegdote koje su zaostale u ponekom kutku svesti, u telu koje odbija poslušnost, građa su od koje je sačinjeno ovo u isto vreme tragično i komično delo, poslednji tekst Sema Šeparda.

Sem Šepard (1943–2017) dobitnik Pulicerove nagrade, autor je više od pedeset pet drama i tri zbirke priča. Glumio je u preko šezdeset filmova, a 1984. bio je nominovan za nagradu Oskar, za ulogu u filmu Put u svemir (The Right Stuff, 1983). Bio je u finalu za dodelu nagrade “W. H. Smith” za zbirku priča Great Dream of Heaven. Godine 2012. dodeljena mu je počasna diploma Koledža Triniti u Dablinu u Irskoj. Bio je član Američke akademije umetnosti i književnosti, i dobitnik Zlatne medalje za dramu ove Akademije, a primljen je i u Pozorišnu kuću slavnih.