Sporedna sredstva – Elementi dramske poetike

Studija Svetislava Jovanova Sporedna sredstva (Elementi dramske poetike) uvodi u našu teatrologiju novu problematiku, s obzirom na temu i s obzirom na postupak. Autor, sa stanovišta dramske poetike, analizira šest „sporednih sredstava“ – prolog, glasnik, hor, duh, deus ex machina i drama u drami – kao elemente koji su odigrali značajnu ulogu prilikom uobličavanja ključnih ostvarenja u različitim razdobljima evropske drame, sačuvavši taj značaj do današnjeg dana.

Pritom, razmatranje Svetislava Jovanova ima dodatnu dimenziju, i te kako zanimljivu na širem teatrološkom planu. S obzirom na reprezentativnost dramskih primera kojima su potkrepljeni analize i tumačenja (analitičko-interpretativni prostor ove studije objedinjuje Eshilove, Šekspirove i Beketove glasnike; Sofoklove, Šilerove i Brehtove horove; Senekine, Molijerove i Ibzenove duhove; Euripidove, Klajstove i Strindbergove „deus ex machina“, kao i fenomene „drame u drami“ od Aristofana i Korneja do Bulgakova i Vajsa) – Sporedna sredstva Svetislava Jovanova prerastaju u upečatljivu antologiju i istoriju evropske drame osvetljene i sagledane iz duhovito iskošenog ugla.

Iz recenzije prof. dr Ljiljane Pešikan-Ljuštanović

Svetislav Jovanov (1953), dramaturg i teatrolog. U pozorištu kao dramaturg sarađivao sa većinom značajnijih srpskih reditelja. U razdobljima 1998–2000. i 2018–2020. obavljao funkciju selektora Sterijinog pozorja. Bio član uredništava Letopisa Matice srpske i Scene, a sada je glavni urednik časopisa Teatron i predsednik fonda „Borislav Mihajlović Mihiz”. Objavio knjige o jugoslovenskoj i srpskoj drami: Rajski trovači: eseji o dramaturgiji razlike (1987), Obmanuti Eros – žensko pitanje u srpskoj drami (2000), Šekspir, Kot i ja (2003), Junak i sudbina: poetika nemačke romantičarske drame (2011), kao i zbornik Teorija dramskih žanrova (2016). Ostale knjige: Piknik na Golgoti (svetska književnost Borislava Pekića), 1994; Jeretik u oltaru (imaginakcije), 1994; Čas lobotomije (enciklopedijski zverinjak Danila Kiša), 1997; Rečnik postmoderne (Beograd 1999); Mitovi XX veka, 2001. Dobitnik Sterijinih nagrada za teatrologiju (2000) i za kritiku (2023). Oženjen je, otac dvoje dece. Živi u Novom Sadu.