Staklena bašta

Glavna junakinja romana Staklena bašta rumunske autorke Tatjane Cibuleak prvih sedam godina života provodi u internatu za napuštenu decu, a onda je usvaja žena neobičnog zanimanja. Tamara Pavlovna bavi se skupljanjem i prodajom staklenih boca, i u posao odmah uvodi svoju mladu štićenicu. U svetu koji nestaje, u metežu perestrojke, moldavska devojčica raste u svom mikrokosmosu, još tamnijem od pretećeg kosmosa novog svetskog poretka. Protagonistkinja romana Staklena bašta ima svoje Ja, iako nema ime. Od početka do kraja čitanja nećemo saznati kako se zove, ali njena anonimnost nije plod ni sramežljivosti ni prikrivene nadmenosti.

U njenom svetonazoru nema mržnje, iako nije okružena ljubavlju. S jednakom neozbiljnošću i jednakom zabrinutošću ona osmatra pojave i u svom neposrednom okruženju, ali i u širem društvenom, pa i globalnom kontekstu. Kao mlada i jetka svedokinja unutrašnjeg raspada jednog pustošnog socijalnog ambijenta, ona svoju oporost ume da prenese i na viši nivo, koji je, opet, i politički, ali i ljudski, svakodnevni: „Jer šta, zapravo, znači glasnost? Kada psuješ u trolejbusu. Kada prijaviš policiji komšiju koji prodaje alkohol.“ Devojčica i devojka koja konstatuje da se „suviše ženskih stvari dešavalo oko mene“, podneće dve krupne žrtve: neuzvraćenu ljubav intrigantnog profesora Radua, znatno starijeg od nje, i misteriozno „silovanje pod brezom“, tešku ranu koju će ona sa sobom poneti naoko lako, kao jednu od bezbrojnih ogrebotina iz vremena preranog sazrevanja, ne razrađujući najbolniju temu, ostavljajući čitaocima da, u meandrima njene pripovesti, traže sopstvene rukavce i režiraju najdramatičnije i najtragičnije epizode.