Staklena klanica i druge priče

Staklena klanica je neobična knjiga, nastala iz više priča koje nastavljaju Kucijevu povest o Elizabet Kostelo, napisanih između 2000. i 2017. godine.

Prva priča u knjizi divno najavljuje njen ton: devojka svakog dana prolazi biciklom pored dvorišta koje čuva pas čiji lavež pun mržnje prati svaki njen pokret. Kad odluči da reši problem pokušajem da pripitomi zver, shvati da su ljudska bića (gospodari zveri) još neprijatnija od psa. Ovaj odnos prema ljudima i odnos prema životinjama obeležiće život Elizabet Kostelo, koja je Kucijev alter ego, i koju ubrzo zatičemo ostarelu i u stalnim raspravama s njenom decom: zaokupljena je neobičnim projektom staklene klanice, u kojoj bi ljudi mogli svakodnevno da razmišljaju o svojoj surovosti prema životinjama. Istinski slobodnog duha, protivna svim konvencijama, ona je veličanstveni lik, buntovan, s obema nogama čvrsto na zemlji a u isto vreme obdarena maštom koju su dobronamerni skloni da povezuju s ludilom. Pred njom su njena deca, arhetipi, privlačni ljudi koje savršeno razumemo ali ih posmatramo sa sažaljenjem, budući da su konvencionalni.

Čitalac će u ovoj knjizi naći predivne misli o životinjama, o tome imaju li ili nemaju dušu, moraju li ili ne moraju da ostave trag na ovom svetu, o lepoti samoće i oskudice. Kuci nam je u ovoj knjizi ponudio tajanstven i suptilan tekst, diskretan i nag, dirljiv češće nego što bismo u prvi mah pomislili, napisan s neverovatnim majstorstvom i prefinjenošću, pomalo onako kako bi verovatno pisao Karver da je stajao obema nogama čvrsto u današnjoj stvarnosti: delikatno i prelepo.