Stotinu dana bez Lili

Kroz sto poglavlja, Alijenor Debrok, vodi čitaoca kroz stvarnu potragu za izgubljenom Lili, ali i kroz identitetsku potragu obe jeunakinje, koje samo zajedno čine celinu. Lice i naličje blizanačke konstelacije, Linda i Lili, rođene istog dana, započinju svoje neobično prijateljstvo. Ulogu uspešne spisateljice sudbina dodeljuje senzualnoj Lili, dok muškobanjastu Lindu dočekuju samo učtive odbijenice. Gde prestaje jedna počeće ona druga sve do samog kraja – konačnog ukrštanja njihovih identiteta.

U potrazi za nestalom Lili, Alijenor će nas, svojim modernim stilom van svakog žanrovskog određenja, kroz lik naratorke Linde, provesti kroz Rusiju, Pariz i Ameriku, postavljajući važna egzistencijalna pitanja, i iz ugla feminističkih teorija pokušati da osvetli položaj žene i njenih prava, a sve to upakovaće u vrhunski umetnički izraz. Ovo je roman bez romana; ovo je put bez kraja i vreme van vremena – ovo je nešto što se čita bez predaha.

„Obećala sam sebi da nikada neću pročitati ono što sam napisala prethodnog dana. Pisala sam svako novo poglavlje ne brinući za prethodna jer sam želela da imam, kada se navrši stotinu dana, iznenađenje da imam završenu knjigu pred sobom, a da u njoj nisam promenila ni jedan jedini red.“

Alijenor Debrok (1983, Mons) belgijska je književnica, novinarka i profesor savremene književnosti. Pisanjem se bavi od najranije mladosti, jedan je od najuspešnijim savremenih belgijskih autora mlađe generacije i dobitnica je brojnih književnih nagrada. Doktorirala je na istoriji umetnosti i imala je više stipendija za svoje stručno usavršavanje.

Piše romane, kratke priče i eseje. Za zbirku priča Tihim glasom nagrađena je 2017. nagradom „Franc de Vever“. Kroz trinaest novela spisateljica suočava svoje junake sa sumnjom koja prati materinstvo i dvoznačnost čina donošenja na svet jednog novog bića. Kada žena postane majka, često se parovi rastaju, gube se prijateljice, patnja tela meša se sa radošću rađanja.

Njen prvi objavljeni roman Treći divljak bio je nominovan za nagrade „Premijera“ i „Klub knjižara“. U pitanju je roman koji govori o slučajnom susretu jedne mlade žene, pomalo zatvorene, i jednog uspešnog stvaraoca, što je poslužilo kao izgovor za romantično-romansijerski zaplet koji ironično posmatra književne rodove. Naslov knjige je aluzija na zaštitu životne sredine i na divlji deo koji prati pisanje same knjige.

Debrokova se izjašnjava kao feministkinja i pristalica teorije poliamorije, a takođe je i majka dve devojčice. U svojim delima govori o problemima koji je zaokupljaju kako u privatnom, tako i u profesionalnom životu.

Stotinu dana bez Lili drugi je roman Alijenor Debrok, zanatski veoma dobro napisan i osmišljen da pobudi pažnju čitaoca, da ga uzbudi, ostavi bez daha i navede na razmišljanje.