Strasti duše

Rene Dekart je u svetskoj filozofskoj i duhovnoj baštini postao prepoznatljiv po čuvenoj frazi Cogito, ergo sum – Mislim, dakle, postojim. Prema Dekartu, sve što je prihvaćeno kao istinito mora da se podvrgne proveri razuma. Strasti duše poslednja su Dekartova filozofska rasprava, završena 1649. godine i posvećena princezi Jelisaveti od Bohemije. Strasti o kojima Dekart piše u modernim vremenima evoluiraju u emocije. U ovom večnom filozofskom pitanju, o kojem su pisali Sveti Avgustin, Sveti Toma Akvinski, Tomas Hobs… Dekart izbegava moralisanje i psihološke perspektive, Aristotelove teze, ali i stoičko hrišćansko tumačenje, pišući ovu raspravu kao odgovor na akutnu filozofsku zabrinutost. Strasti su, smatra Dekart, suštinski dobre, ali treba izbegavati njihovu zloupotrebu ili njihov višak. Ovo Dekartovo istraživanje, prema mišljenju nekih kasnijih filozofa i istoričara, jasno pokazuje naučni pogled na percepcije kognitivnog uma u zapadnom društvu.

Rene Dekart (lat. Renatus des Cartes, franc. René Descartes; La Ej, 31. mart 1596 — Stokholm, 11. februar 1650) bio je francuski filozof, matematičar i naučnik čije je delo Geometrija (La geometrie) postavilo osnove današnjoj analitičkoj geometriji.

Začetnik je novovekovnog filozofskog pravca racionalizma, a često se kaže da se u njegovom delu mogu naći i neke od prvih empirističkih teza. U Meditacijama o prvoj filozofiji dosledno (tzv. metodskom sumnjom) izvodi ono prvo sigurno saznanja i uobličava ga u čuveno Cogito ergo sum stav koji će značiti izvorni preokret u novovekovnoj evropskoj misli, odvajajući je od srednjovekovnog teocentričnog pogleda sholastičke provenijencije. U Dekartovoj filozofiji, rekao bi Hegel, subjekt postaje za sebe, konkretizuje se prevazilazeći antičku objektivnost.