Sunčanica

Izabrane priče iz tuđine, od dolaska u Francusku do poslednje ljubavi.
Kad su završili i, poklonivši se, počeli da izlaze jedan za drugim, svetac zadrža jednoga od njih, njemu najdražeg, i upusti se s njim u dug i strpljiv razgovor. Ispričao mu je ceo svoj život. Govorio mu je o svom detinjstvu, dečaštvu, o nevoljama i snovima svoje mladosti, o svojim prvim, najslađim molitvenim zanosima. Rastajući se pred ponoć sa njim, poljubio ga je grozničava i užarena pogleda i poklonio mu se do nogu. I to je bila svečeva poslednja ovozemaljska noć: u osvit su ga zatekli mrtvog, s dvorogim žezlom klečao je pred ikonama, zabacivši unazad svoje prefinjeno i bledo lice, već hladno i bezglasno. Tako je i živopisan na jednoj staroj ikoni.
iz priče„Svetac“