Sv. Toma Akvinski: Nemi vo

„Svaki naraštaj traži svog sveca instinktivno; i on nije ono što ljudi žele, nego pre ono što je ljudima potrebno“, kaže Česterton na početku knjige o Svetom Tomi, a mogao je isto da napiše i na početku knjige o Svetom Franji, i na početku svake knjige svoje „moralne teologije“, i svaki put bi bio u pravu. Na isti način kao što je nesporno da su njegove studije nadišle biografske namere, ukoliko su ih ikada i imale, i pokazale koliko je subjektivna istina jedne autentične egzistencije opšte saznanje o svetom i životu, i svetosti života, onda kada čovek sebe upravlja prema Bogu, odnosno prema ljubavi koja ne isključuje čoveka, naprotiv.

Česterton pušta priču o Svetom Tomi da se sama razvije kao smisao koji promišlja samog sebe, jer je „teologija sveca jednostavno teizam sveca; tačnije, teizam svih svetaca“, a biografija učenog monaha istinska mapa duhovnosti srednjovekovne Evrope, jer „njegova lјubav prema istini savladala je njegovu poniznost“.

Gilbert Kit Česterton svakako je bio jedan od najvećih pisaca svetske književnosti. Njegov spisateljski opus je tematski i žanrovski renesansno polivalentan i simbolički i društveno slojevit i višeznačan. Bio je i književni i društveni kritičar, istoričar, novinar, dramaturg, romanopisac, anglikanski apostata, katolički apologeta, teolog, kompozitor… ličnost koja je iz raznih perspektiva spisateljske eksplikacije pokušavala da dosegne suštine sveta koji ga je okruživao, ali i onoga koji mu je prethodio. Iza sebe je ostavio delo od više od osamdeset knjiga, među kojima je pet romana i nekoliko drama. Napisao je nekoliko stotina priča, komponovao desetine muzičkih dela i objavio hiljade novinskih eseja za Daily News, London Illustrated News i svoje novine G. K.’s Weekly. Ne treba zanemariti ni njegov uticaj na mnoge poznate pisce, koji čak nisu ni krili da im je Česterton uzor. Kao što je H. L. Borhes odmeravao nečije čitalačko iskustvo čitanjem i poznavanjem Čestertonovih dela, tako su mnogi, uključujući i K. S. Luisa, Dž. R. R. Tokina, T. S. Eliota, Mahatmu Gandija (Čestertonova kolumna od 18. septembra 1909, u The Illustrated London News, u kojoj se zalaže za specifično indijsko rešenje za probleme Potkontinenta, inspirisala je Gandija da napiše knjigu Hind Svaraj [Indian Home Rule, 1909]), Grejema Grina, Ronalda Noksa… u njegovom radu nalazili ideje za svoja dela. Čestertonovu dramu Magija Ingmar Bergman adaptirao je u svoj film Mađioničar (1958).