Sva naša tela

“Kao deca takmičili smo se ko će najduže da izdrži pod vodom bez vazduha. Zagnjuriš glavu, pri nedostatku mora, u limenu kantu, uši zuje, klaustrofobija u grudnom košu, ne dišeš pola minuta, neki čak minut i po, otprilike koliko traje jedna kratka priča i brzo dižeš glavu, vraćaš se u život. Prvi udah je odsečan i podsećajući. Zadihan si kao da si putovao 20.000 milja pod vodom… Nešto slično moraju da budu i kratke priče. Nećeš se utopiti ali posle svakog gnjuranja uzimaš dah kao prvi put.” – Georgi Gospodinov, iz Pogovora