Tačka pucanja

Penelopi Vejn veruje da je njen ljubavnik (i brat od tetke) Nil Makrej poginuo služeći vojsku u Evropi, pod komandom njenog oca. I pored upornog očevog insistiranja na Nilovoj krivici i nečasnoj pogibiji, ona ne oseća ništa manju bol i ljubav prema Nilu. Ali ni Penelopi ni njen otac ne znaju da je Nil u stvari još uvek živ i da se vratio u Halifaks da opere ljagu sa svog imena. Ova ratna romansa odvija se u senci nastupajuće kataklizme koja će zadesiti njihov grad 1917. godine, usred I svetskog rata – Halifaške eksplozije, jedne od najvećih u istoriji – kada je poginulo 1950 ljudi, više od devet hiljada ranjeno i šest hiljada domova uništeno, a koju je i sam autor preživeo kao desetogodišnji dečak.

Hju Maklenan smatra se klasikom kanadske književnosti, a Tačka pucanja je prvi roman sa kojim je postigao veliki uspeh i široku popularnost kod čitalačke publike. Uz Dve samoće, njegovo drugo remek-delo, ovaj roman predstavlja vrhunac Maklenanove spisateljske karijere. On je utabao put budućim velikim nacionalnim autorima i podstakao najproduktivniji stvaralački period u istoriji kanadske književnosti.

Hju Maklenan (1907–1990) bio je kanadski romanopisac i esejista čija dela predstavljaju pronicljivu sociološku i psihološku kritiku modernog kanadskog života. Studirao je na Oksfordu, a doktorirao na Prinstonu. Predavao je latinski i istoriju u školi, a zatim i engleski na Univerzitetu Makgil u Montrealu.  Dobitnik je Nagrade kraljevske banke, a Governor General’s Award osvojio je čak pet puta. Napisao je sedam romana: Barometer Rising  (1941), Two Solitudes (1945), The Precipice (1948), Each Man’s Son (1951), The Watch That Ends the Night (1959), Return of the Sphinx (1967) i Voices in Time (1980). Takođe je bio i aktivan kao teniser, te je 1927. osvojio šampionat Nove Škotske u muškom dublu.