Tajna mišjesive sobe

Tajna mišjesive sobe je roman u kojem su glavni protagonisti fraze. Kroz njihovu glumu na sceni se pletu razne istine i razne romanse. Roman je objavljen pre skoro pola veka na mađarskom i na engleskom jeziku. Najveći broj protagonista su tada iznedrile beskrajne sednice socijalističkog samoupravljanja. U međuvremenu, samoupravljanje je nestalo, no fraze su preživele. Došlo je i do mutacija, ali su i dalje među nama – i u Srbiji i drugde. Nastoje da sakriju svoje korene, ali su oni ipak razotkriveni u ovom romanu.
***
„Najbolji trener na svetu. Ja ga i lično poznajem. Ivić je moj dobar prijatelj. Najpametniji čovek na svetu. Ja ga i lično poznajem… A znate li zašto toliko poštujem Ivića? Znate zašto? Jer je on kao Danton. Da, kao Danton! Robespjer! Lenjin! Da-da, Lenjin. Vladimir Iljič! Zapravo, čak kao drug Tito! Uzalud sad bečite oči… Da, naravno, dobro ste razumeli. Josip Broz! U redu, pijan sam, ali znam ono što znam, i ono što kažem, to je istina. Ivić je naš Lenjin. Spojio je teoriju sa praksom. Nedavno sam barem u pet novina čitao, i to svaki put u glavnom naslovu, da treba povezati teoriju i praksu… A Ivić je to uradio!…“
***
„Stvarnost je zapravo stalni okvir, jedino se menjaju ljudi koji se u njemu kreću. Stvarnost nije pravougaonog oblika, jer da jeste, onda bi broj palih heroja uvek bio paran.“