Talasi

Talasi su najeksperimentalnije delo Virdžinije Vulf. U njemu nestaju razlike između književnih rodova i žanrova, na isti način kao što talasi brišu razlike između šest glavnih likova i njihovih percepcija. Sama Virdžinija Vulf želela je da se šest glavnih likova Talasa tumače kao različiti aspekti svesti.

Inovativan i duboko poetičan roman Talasi mnogi smatraju remek-delom svetske književnosti. Radnja u ovom eksperimentalnom romanu prati živote šest prijatelja od detinjstva do starosti, praveći paralele sa obalom koju zapljuskuju talasi i promenljivim položajem Sunca, plime i oseke. Svih šest glasova, tri muška i tri ženska, telepatski su isprepleteni, i kako razumevanje životnih iskušenja raste, oni se stapaju u čudesnu harmoniju, razumevajući ne samo neizbežnu smrt pojedinaca već i večno živu prošlosti u sadašnjosti.

Pa ipak, život je prijatan i podnošljiv. Posle ponedeljka dolazi utorak, pa opet sreda. Svaka godina ostavi svoj trag u čoveku; osećanje sopstvenog identiteta se učvrsti; dok nadrastanje upija u sebe bol. A čovečiji duh reaguje iIi miruje, miruje da opet reaguje uz sve veći žamor i postojanost; dok ne ukroti groznicu i užurbanost mladosti, i čitavo biće ne počne da liči na oprugu u satu koja se ravnomerno skuplja i opruža. Kako brzo proteče struja života od januara do decembra! Nosi nas bujica stvari na koje smo se toliko svikli da više za nas nemaju senke. Plovimo, plovimo…

Potreban mi je neko čiji duh seče kao satara na panju; za koga je vrhunac apsurda uzvišen, koji ume da obožava i pertlu na cipeli. Kome da otkrijem preku potrebu svoje strasti?

Virdžinija Vulf (1882–1941) bila je engleska književnica, jedan od ključnih autora narativnog modernizma i osnivač feminističke književne kritike. Godine 1912. Virdžinija se udaje za izdavača, pisca i društvenog aktivistu Leonarda Vulfa. Uskoro objavljuje svoj prvi roman, The Voyage Out, 1915. godine, koji nije doneo veći kreativni proboj, ali je postavio neke od njenih dominantnih tema i vidova izraza. Posle još dva romana (Noć i dan, 1919. i Jakovljeva soba, 1922), slede velika ostvarenja književnog modernizma: romani Gospođa Dalovej (1925), Ka svetioniku (1927) i Talasi (1931), te zbirke eseja i književnih kritika, Sopstvena soba (1929) i Tri gvineje (1938).