Talični Tom: knjiga 4

SAMO JEDAN KAUBOJ POTEŽE REVOLVER BRŽE OD SVOJE SENKE!

To je, naravno, Talični Tom, junak istoimenog frankobelgijskog stripa, jednog od najpopularnijih evropskih stripova svih vremena i jednog od najčitanijih i najvoljenijih stripskih naslova na teritoriji bivše Jugoslavije.

Taj upečatljivi usamljeni kauboj, koji na kraju epizode na svom konju odlazi u zalazak sunca, u sebi objedinjuje mnoge stereotipe klasičnog junaka Divljeg zapada – sposoban je i brz, inteligentan i uvek spreman za akciju, zaštitnik je nejakih, sa izraženim osećajem za pravdu i mesto ga ne drži. Ali pripovedanje o njemu je istovremeno sasvim jedinstveno, obojeno neponovljivim humorom, a podvizi koje doživljava retko se viđaju čak i u tako bogatom žanru kao što je vestern.

Odeven u prepoznatljivo odelo sa crvenom maramom i šeširom, lik Taličnog Toma se u svojim pričama susreće i suočava sa brojnim dobrim i lošim ličnostima, onim izmišljenim, ali i onim koji pripadaju američkoj istoriji i folkloru (braća Dalton, Kalamiti Džejn, Bili Kid, Roj Bin, banda Džesija Džejmsa, Sara Bernar…) i svedok je i učesnik raznih stvarnih događaja iz američke istorije. Ipak, ta težnja ka autentičnosti autore nikad nije sprečavala da u priče unesu živ i večito aktuelan humor, koji smelo parodira žanr kom Talični Tom pripada.

Moris de Bever (1923–2001) bio je belgijski karikaturista, stripski crtač i ilustrator, a najpoznatiji je kao tvorac slavnog Taličnog Toma, kauboja i revolveraša sa Divljeg zapada.

U belgijskom gradu Alstu pohađao je poznati jezuitski koledž, a karijeru u svetu vizuelne umetnosti započeo je nakon tog školovanja, radeći za studio za animaciju CBA. Tu se upoznao sa kolegama Pejoom (Štrumpfovi), Frankenom (Gaša, Spiru I Fantazio, Marsupilami) i Edijem Papom (Lik Orijent). Nakon Drugog svetskog rata, studio je propao i Moris je radio kao illustrator za flamanske novine, kao i za nedeljni časopis na francuskom jeziku koji je objavljivala kuća Dipui. Za taj časopis izradio je oko 250 naslovnica i brojne druge ilustracije, uglavnom karikature filmskih zvezda.

Njegovo najpoznatije čedo, Talični Tom, prvi put se pojavilo 1946. godine u časopisu Spiru almanac i Moris je postao jedan od glavnih crtača tog magazina. Bio je član takozvane bande četvorice, kojoj su još pripadali i Žiže, Franken i Vil. Godine 1948. trojica od njih otputovala su u SAD, u želji da upoznaju zemlju i tamošnje stripske umetnike. Moris je u Americi ostao čitavih šest godina i tamo je, između ostalih, upoznao Renea Gosinija, s kojim će kasnije ostvariti plodnu saradnju upravo na Taličnom Tomu (nakon prvih deset epizoda, Gosini će, do svoje prerane smrti, pisati scenarija za taj strip).

Tokom više decenija, Talični Tom je bio svetski bestseler i preveden je na više od dvadeset jezika, a i danas se rado čita i jedan je od omiljenih humorističkih stripova svih generacija.

Rene Gosini rođen je u Francuskoj 1926. godine. Kad je imao dve godine, s roditeljima se preselio u Argentinu. Kao dete stalno je izmišljao priče za roditelje i prijatelje. Po povratku iz Južne Amerike, izvesno vreme je proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je radio za nekoliko američkih izdavača, a u Francusku se vratio 1948. godine.

S Alberom Uderzoom prvi put se sreo 1950. i odmah su se sprijateljili. Godine 1959. počeo je da izlazi časopis Pilot i od njih dvojice su zatražili strip. Naposletku su odlučili da radnju smeste u Galiju, u doba pre nove ere. Uderzo je prvobitno nacrtao Asteriksa kao ogromnog, debelog ratnika, no Gosini je smatrao da bi mu više odgovarao izgled patuljka koji pameću i lukavstvom nadmudruje neprijatelje. Uderzo je prihvatio to, ali mislio je da Asteriksu treba i jedan krupan, priglup drug, pa je tako nastao Obeliks. Časopis Pilot s Asteriksom izašao je 29. oktobra 1959, a strip je odmah postigao uspeh.

Nakon smrti prijatelja, Alber Uderzo je pomislio da je gotovo s Asteriksom. Međutim, ispostavilo se da mu je Gosini pre smrti ostavio scenario za novu epizodu, pod nazivom Asteriks u Belgiji. Tada je Uderzo odlučio da nastavi da sam piše i crta epizode Asteriksa. Osnovao je kompaniju Les Éditions Albert René i, od prijateljeve smrti, izdao šest novih epizoda. Godine 1989. otvoren je i veliki Asteriksov zabavni park na periferiji Pariza.

Osim Asteriksa i Obeliksa, Gosini je ostao zapamćen i po čuvenom Iznogudu, a dugo je pisao i Taličnog Toma.

Gosini je preminuo 1977, u pedeset prvoj godini.