Tehnika i civilizacija

Tokom proteklih hiljadu godina, materijalnu osnovu i oblike kulture zapadne civilizacije duboko je oblikovao razvoj mašine. Kako se to desilo? Gde se desilo? Koji su glavni motivi podstakli tu korenitu transformaciju okruženja i načina života: koje su se posledice mogle predvideti, kakva su bila sredstva i metode, kakve su se neočekivane vrednosti pojavile tokom tog procesa? To su neka od pitanja na koja ova studija pokušava da odgovori. Mada su ljudi naš period često zvali „doba mašine“, vrlo malo njih je sagledalo razvoj moderne tehnike ili imalo bilo kakav jasan pojam o njenom poreklu. Istoričari koji pišu popularnu istoriju veliku transformaciju obično lociraju u modernu industriju u vreme kad se smatra da je Vat izumeo parnu mašinu, a u konvencionalnom udžbeniku ekonomije primena automatskih mašina za predenje i tkanje često se smatra isto tako kritičnom prekretnicom. Ali činjenica je da su se mašine u zapadnoj Evropi razvijale postojano barem sedam vekova pre nego što su se desile dramatične promene koje su pratile „industrijsku revoluciju“. Ljudi su postali mehanizovani pre nego što su usavršili složene mašine da bi izrazili svoj novi zaokret i interes, a želja za organizacijom prvo se pojavila u manastiru i vojsci i knjigovodstvenoj kancelariji, pre nego što je konačno našla izraz u fabrici. Iza svih tih velikih materijalnih izuma prošlog jednog i po veka ne stoji samo dug unutrašnji razvoj tehnike – postojala je i promena uma. Pre nego što su se novi industrijski procesi u većoj meri ustalili, bila je neophodna preorijentacija želja, navika, ideja i ciljeva. Tehnika i civilizacija je uvela promenu stava među naučnicima, kako prema istoriji tehnike kao elementa u ljudskoj kulturi tako, u manjoj meri, i prema procenjivanju njenih društvenih i kulturnih rezultata, a možda je i pomogla da se stvori taj novi interes ili barem da se stvori publika koja je takve knjige omogućila.

Luis Mamford

Luis Mamford (Lewis Mumford, 1895-1990) je bio američki istoričar i filozof tehnologije i nauke. Najpoznatiji je po svojim radovima o gradu i urbanoj arhitekturi. Bio je i pisac i veoma uticajan književni kritičar. Mamford je u svojim ranim spisima o urbanom životu bio optimističan u pogledu ljudskih sposobnosti i mogućnosti da, pomoću električne energije i sredstava masovnih komunikacija, izgrade bolji svet za celo čovečanstvo. Međutim, kasnije je zauzeo više pesimistički stav. Po njegovom mišljenju, ono što je differentia specifica čoveka u odnosu na životinje nije, prvenstveno, naša upotreba alata (tehnologije), već naša upotreba jezika i simbola. Mamford je bio uveren da je razmena informacija i ideja bila potpuno prirodna (normalna) stvar među pripadnicima primitivnih društava, te da je ona bila temelj za kasnija, sve složenija i sofisticiranija, društva. Najpoznatija dela: “Grad u istoriji” (The City in History, 1961.), “Tehnika i civilizacija” (Technics and civilization, 1934), “Kultura gradova” (The Culture of Cities).