Teorija oblaka

Teoriju oblaka francuska kritika opisala je kao osećajan, hipnotički, duboko erotski roman o oblacima, sačinjen od istorijskih činjenica i fikcije, i o njihovoj ulozi u oblikovanju čovekovih strasti, bura i priča.

Akira Kumo je ekscentrični modni kreator nastanjen u Parizu, sa važnim podatkom iz svoga života: nekim čudom preživeo je oblak-pečurku nuklearne bombe bačene na Hirošimu. On je vlasnik na svetu najveće zbirke knjiga i spisa o oblacima i meteorologiji i unajmljuje bibliotekarku Viržini Latur da bi je katalogizovala. Dok ona taj posao obavlja, on joj priča priče o onima koji su posvetili svoje živote oblacima: o engleskom kvekeru koji je prvi klasifikovao oblake, slikaru koji je postao opsednut hvatanjem oblaka na platnu, kao i o bogatom amateru-meteorologu s kraja 19. veka Ričardu Aberkrombiju, fotografu koji je, možda, napravio jedini potpuni katalog oblaka i to samo u jednom primerku, koji niko nikada nije video.

Kumo šalje Viržini u London da uđe u trag Protokola Aberkrombi, u potragu punu iznenađenja i čuda, pri kojoj ljubav, poput oblaka, oblikuje i preinačava živote.

Stefan Odegi rođen je 1964, a svoj prvi roman, Teorija oblaka, preveden na više od dvadeset jezika, objavio je 2005. Za njim su sledili romani: Sin jedinac (Fils unique, 2006), nagrada De mago, koja se od 1933. godine dodeljuje za nova nekonvencionalna književna dela; Mi (Nous autres, 2009); Rom@ (2011); Priča o lavu “Personne” (Histoire du lion Personne, 2016), nagrada Vepler i književna nagrada Trideset miliona prijatelja; Jedna majka (Une mere, 2017).

Tokom 1986-7. godine predavao je na Univerzitetu Virdžinija u Šarlotsvilu, SAD, a po povratku u Pariz predaje istoriju umetnosti i filma.

Za Teoriju oblaka dobio je nagradu Francuske akademije Moris Genevoa, kao i nagrade Prix du Style i nagradu Kvebek-Francuska Mari-Kler Ble.