Tobogan

Tobogan je zamašna zbirka pesama, ali ne po obimu, nego prema pitanjima koje postavlja, rešenjima koje nudi, i aporijama koje ogoljuje i pokušava da razreši. Pesnička veština se demonstrira na razmeđi između naizgled verističkog izraza, svedene metafore i samosvesnih i kontrolisanih prosjaja koji otkrivaju dubinu pesničkog govora u kojoj se traga za epifanijom. Namerno skromnog stilskog pokrova, ili tačnije, namerno nenametljivog, iščišćenog pesničkog jezika, bez kićenja, bez jezičkog eksperimenta, bez nadogradnje, Tobogan se ostvaruje kao čvrsto uvezana i sigurno vođena pesnička zbirka u kojoj se otvoreno i bez zazora progovara o pesničkim i životnim suštim potrebama. Na najboljim mestima u ovoj zbirci autor je uspeo da poetskim izrazima svog autopoetičkog programa podari i estetsku punoću i smisaonu utemeljenost, pronašavši pritom i trag epifanijskog proniknuća. U onim pesmama u kojima je taj epifanijski prosjaj samouvereno ponudio čitalačkoj spoznaji, Saša Radojčić se potvrdio onakvim kakvim je sebe zamislio u prvoj prološkoj pesmi ove knjige.

Milomir Gavrilović

Saša Radojčić (1963, Sombor), diplomirao je filozofiju na Filozofskom, magistrirao na Filološkom fakultetu, a doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Predaje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Piše poeziju, kritiku, eseje i prevodi sa nemačkog. Knjige pesama: Uzalud snovi (1985), Kamerna muzika (1991), Amerika i druge pesme (1994), Elegije, nokturne, etide (2001), Četiri godišnja doba (2004), Cyber zen (2013), Duge i kratke pesme (2015), To mora da sam takođe ja (2020), Za vatru nadležna je duša (izabrane pesme, 2022) i Tobogan (2023). Roman: Dečak sa Fanara (2022). Knjige kritika, eseja i studija: Providni anđeli (2003), Poezija, vreme buduće (2003), Ništa i prah – antropološki pesimizam Sterijinog Davorja (2006), Stapanje horizonata – pesništvo i interpretacija pesništva u filozofskoj hermeneutici (2010), Razumevanje i zbivanje – osnovni činioci hermeneutičkog iskustva (2011), Uvod u filozofiju umetnosti (2014), Reč posle (2015), Jedna pesma – hermeneutički izgredi (2016), Slike i rečenice (2017), Ogledalo na pijaci Bajloni : ogledi o srpskom neoverizmu (2019) i Umetnost i stvarnost (2021). Za poeziju je dobio nagrade „Branko Ćopić“, „Đura Jakšić“ i „Lenkin prsten“; za književnu kritiku Nagradu „Milan Bogdanović“; za celokupno pesničko delo Disovu nagradu, Zmajevu nagradu i Nagradu „Desanka Maksimović“. Živi u Somboru.