Toliko o sebi znam

Avantura

Tražiš dane. Vraćaš se starim putem.

Kažeš: „Beše ovde… na ovom mestu”

Tražiš dane. Hvataš se za prizore

koji su odraz sna u senci sna.

Tražiš dane. Uranjaš u ledenu vodu.

Hodaš nasumice. „Beše ovde…” Kidaš svoje meso.

(S crnih borovih iglica padaju kapi muzike.)

Bilo je to ovde.

Tražiš dane. (Lakše je ovaj kamen naterati da nikne.)

More prebira po žicama svojih prolaznih gitara od zalazećeg bakra.

Talasi, na rubu duše, razbijaju se u zvezdani prah.

Pokušavaš da se vratiš u svoje dane.

Srebrne niti (pauk koji tka sećanje),

srebrne niti šaraju spokojnu, nagu noć.

Krstariš, po njima, kroz dane, vraćaš se starim putem:

tvoji dani.

Tražiš sebe.

Hose Jero del Real (1922—2002). Španski pesnik, likovni kritičar i akademik Kraljevske akademije za jezik. Pored mnogih nacionalnih i internacionalnih nagrada za poetsko stvaralaštvo, najveće priznanje iskazano mu je uručivanjem Nagrade Servantes, najuglednije nagrade koju jedan pisac, ili pesnik, na španskom jeziku može da dobije.

Jerova čistota izraza i besprekoran kastiljanski , tj. španski jezik, kao i raskošna emotivnost njegove poezije, učinili su da se smatra jednim od najznačajnijih pesnika književnosti na španskom jeziku, pa samim tim i svetske književnosti.

U zbirci Toliko o sebi znam Jero peva karakterističnim povišenim glasom, uznemireno i raspevano, o ljubavi, smrti, slobodi, melanholiji… sa stalnom težnjom ka nečem većem i nedostižnom, u očaravajućem kovitlacu koji stvara ova poezija, iznad svega – puna života.

Veliki pesnik jedne generacije, najbolji, jedinstven… Hose se ne štedi, Hose puši i pije, Hose je akademik, Hose ima dušu siromaha i biografiju princa, ili obrnuto. Stvorio je najopsežnije, najkoherentnije i najličnije poetsko delo u drugoj polovini XX veka.

Fransisko Umbral