Trčim sporo

Mene niko vaspitavao nije
samo su me zalivali ljubavlju
i puštali da rastem sama
pod prostranim indigom neba
koje otkriva raskošnu budućnost
a srebrni sjaj zvezda
plete uzburkane snove
u maloj radoznaloj glavi
željnoj velikog života.

Spavala sam bez straha
samo u kolima
dok se kotrljaju točkovi u crnoj noći
a leptiri i bube presecaju svetlosni trag.

Tu mi nikakve aždaje i besni dlakavi vuci
nisu mogli pojesti tabane,
čuvao me mirni šapat roditelja.

U belom gradu u četiri zida
igrala sam igre od mašte, sama
sa sto zamišljenih lica i igrica
i čekala da život konačno počne.

A živela sam samo u malom selu
u sred šume
gde je mirisala prašina na putu
i trava u mokrom kanalu
i pečenjak u vatri koja tera komarce
i omekšale ljubičaste šljive
i kravlja balega i zlatno seno
dok pada veliko žuto sunce
u zelenu slavonsku ravnicu.

Pobrkalo mi se nešto u tom odrastanju
šta je stvarno, a šta samo privid
i to nebi bio nikakav problem
da odrasla umem da prepoznam
do čega mi je više stalo
do onoga što jesam
ili onoga što bih volela biti.

Dragana Obradović rođena je u Beogradu 1976. godine.
Glumu je diplomirala na Akademiji umetnosti. Igrala je na sceni Beogradskog dramskog pozorista, u Pozorištu Slavija i dečijoj sceni Čukarica. Bavila se muzejskim teatrom. Ostvarila je niz uloga u TV-serijama, školskim i kulturnim programima. Autorka i voditelj serijala „Ovde i sada“ na televiziji Hram. Reditelj, dramaturg, autor i glumica u pozorišnom projektu „Što se bore misli moje“. Majka troje dece.