Tri priče o samoubicama

Prva knjiga priča poznatog filmskog i pozorišnog reditelja i angažovanog intelektualca Gorana Markovića.
Priče Gorana Markovića počivaju na snažnom unutrašnjem konfliktu i napetosti. Marković pripoveda zanimljivo i duhovito, ispunjavajući svoje priče uzbudljivom dramaturgijom.
U sve tri priče Marković uobličava upečatljive glavne junake koji se u nekoj naročitoj situaciji suočavaju s trenutkom u kome se rasipa sav njihov dotadašnji život.
Prva priča u knjizi („Podgrejana sarma od prekjuče“) govori o plodnom piscu scenarija koji u jednom času gubi moć pisanja iz čega nastaje sva negova tragedija.
U drugoj priči, „Susret sa himerom“, Marković pripoveda o beogradskom zavodniku koji iznenada pada kao žrtva svoje osmišljene zavodničke strategije postajući plen vlastite lakomislenosti i jedne uporne i, kako je on vidi, prosečne žene.
Treća i najduža priča u knjizi, „Druga smrt doktora Grujića“, pripoveda o epidemiji „Variole vere“ u Beogradu i Srbiji 1972. godine. Film Gorana Markovića Variola vera proistekao je iz istog materijala po kome je nastala i ova uzbudljiva priča u kojoj se uverljivo predstavljaju napetost i humor, izuzetni događaji i tragikomične situacije, ljubav i kukavičluk, retka strast i bezgranična sebičnost, posvećenost i parališući strah, odanost i cinizam manipulacije, epidemijski karantin i nesloboda čitavog društva, veliki preokreti i veliki nesporazumi, cenzura u totalitarnom, zatvorenom društvu i strah i samouništavajuća strast običnih ljudi koji ga čine i koju mu se podvrgavaju.
Priča Gorana Markovića u knjizi Tri priče o samoubicama daje širu perspektivu događaja i obimniji materijal od filma Variola vera.
Koliko god na prvi pogled bile različite, okvirna ideja o sudbini jednog čoveka koji u dosuđenoj svakodnevici troši svoj smisao čini ove tri priče vrlo prepoznatljivom celinom.
– U ovoj knjizi obrađujem tri sasvim različita slučaja rada na sopstvenoj propasti koji bi, u neku ruku, mogli da otvore pitanja zašto sve ove godine tako uporno radimo u korist sopstvene štete. Lično sam ubeđen da proces samouništenja u nas traje već jako dugo i da mu se ne može sagledati kraj. To ne znači da su ove tri priče mračne, naprotiv, ima u njima jako mnogo samoironije – kaže Goran Marković povodom svoje knjige Tri priče o samoubicama.
Govoreći o nastanku knjige, a pogotovu najduže priče u njoj, „Druga smrt doktora Grujića“, Goran Marković naglašava da „postoje stvari koje nije moguće snimiti ili nisu izvodljive na filmu, ali mislim da je potrebno da budu zabeležene“:
– Materijal za „Variolu veru“ prikupljao sam gotovo punu deceniju i filmu je trebalo tačno deset godina da se pojavi nakon strašne epidemije iskorenjene tropske bolesti koja je Srbiju zadesila 1972. godine. Toliko je, naime, trebalo vremena da, inače strogo tajeni, podaci nekako „procure“. Materijal koji posedujem po obimu daleko prevazilazi okvire jednog dvosatnog filma, pa sam došao na ideju da ga ponudim i u literarnoj formi. Filmska priča ima objektivističku formu, izgleda kao rekonstrukcija događaja, a priča „Druga smrt doktora Grujića“ ima svog glavnog junaka, kao što i sam naslov sugeriše. Ova ličnost se upravo uklapa u taj marljivi i sistematski rad na sopstvenom kraju.

Goran Marković (Beograd, 1946), filmski i pozorišni reditelj, scenarista, esejista i pisac.
Od 1965. do 1970. godine studirao je filmsku režiju u Pragu na filmskoj akademiji FAMU. Posle završenih studija radi dokumentarne filmove za televiziju. Režirao je pedesetak dokumentarnih filmova.
Od 1976. godine bavi se isključivo pisanjem i režiranjem celovečernjih filmova. Do sada je snimio jedanaest filmova, uglavnom po sopstvenim scenarijima, uključujući i jednu televizijsku seriju.
Napisao je sedam pozorišnih komada i režirao nekoliko pozorišnih predstava.
Dobio je više od 30 domaćih i stranih nagrada i priznanja za rad na filmu i u pozorištu. Najznačajnije nagrade: dve Zlatne arene u Puli, nagrada za najbolju režiju za film Tito i ja u San Sebastijanu, Gran pri za Kordon u Montrealu i Sterijina nagrada za najbolji savremeni tekst za Turneju. Dobio je francuski Orden oficira umetnosti i književnosti.
Profesor je na FDU u Beogradu.
Napisao je knjigu Češka škola ne postoji, kratki roman Tito i ja, dnevničku prozu Godina dana i knjigu Male tajne.
Živi u Beogradu.