Turčin šahista

Godina je 1769, dvorac Šenbrun, kraljica Marija Terezija. U Dvorani ogledala okupio se krem habzburške aristokratije i svi s nestrpljenjem očekuju početak predstave koja je mesecima glavna tema vijenskih kuloara: Volfgang fon Kempelen, najveći pronalazač i inžinjer u carstvu, obećao je da će projektovati automat koji će moći ravnopravno da igra šah čak i sa vrhunskim igračima.

Niko i ne sluti da prisustvuje događaju posle koga svet više nikada neće biti isti. Nakon velikog uspeha na premijeri, svaki evropski dvor želi da ugosti Turčina šahistu.

Fon Kempelen okuplja trupu i kreće na veliku turneju koja bi trebalo da prikaže svu raskoš „tevtonskog genija”: Pariz, London, Lajpcig, Amsterdam, Njujork, Boston postaju pozornica ovog romana. Postavlja se samo jedno pitanje koje će narednih 85 godina intenzivno zaokupljati pažnju svetske naučne zajednice: da li je Turčin uzvišeno naučno dostignuće, neverovatno vešta prevara ili su možda neke druge sile tu na delu?

Pouzdano znamo samo to da će famozni automat inspirisati neke od najvećih izuma koji će suštinski promeniti našu civilizaciju, od automatskog razboja do kompjutera.

Aleksandar Šurbatović (1973) pesnik je, prozni pisac, prevodilac i urednik. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Autor je knjiga Mitologija spaljene zemlje (2010, poezija, Filip Višnjić), Upokojavanje prosektora Majerhofera (2011, roman, Mono i Manjana) i Priče o gospođi Kon (2015, poezija, Kontrast izdavaštvo). Uredio je više od trista naslova iz različitih oblasti, ali se najviše bavio svetskom književnošću XX i XXI veka. Takođe se bavi i prevodilačkim radom, a posebno treba izdvojiti prevode knjiga Ja sam niko! A ti, ko si? Emili Dikinson (2016, Mali vrt) kao i priča Vladimira Nabokova (2018, Dereta). Živi i radi u Beogradu.