U jednom danu

Retko koji savremeni srpski pesnik postiže tu jezičku ekonomiju po kojoj se prepoznaju stihovi Nikole Vujčića u knjizi U jednom danu.
Sažimajući izraz, ponekad do samih granica jezičkih mogućnosti, pesnik je na toj osetljivoj granici stvaranja i nemosti otkrivao dokle sve dopire pogled osetljivog lirskog subjekta modernog doba.
Gotovo da nema pesme ovog pesnika u kojoj se ne govori o rečima kao o poslednjoj uslovnoj i mogućoj celini sveta i kao zameni za svet koji se osipa i traje u nestalnosti sećanja.
Na toj prividnoj paradoksalnosti – da se bude rigorozan prema rečima a da se o njima neprestano govori, da se sve otkriva u rečima, a da se u njih sve vreme sumnja, da se rečima stvara, a da su reči sve same retkosti – počiva u isti mah i osnovni postupak i osnovna tema Vujčićeve poezije.

Nikola Vujčić rođen je 27. 6. 1956. godine u Velikoj Gradusi, Banija, Hrvatska. U Petrinji je završio gimnaziju, a na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirao je na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.
Objavio je knjige pesama: Tajanstveni strelac (1980), Novi prilozi za autobiografiju (1983, drugo dopunjeno izda­nje 2008), Disanje (1988), Čistilište (1994), Кad sam bio mali (1995), Prepoznavanje (2002), Zvuk tišine (2008), Rasuti zvuk (2009), Dokle pogled dopire (2010), Dokle pogled dopi­re i nove pesme (2012), Svedočenje (2014), Skrivenosti (2017), Soba, izabrane pesme, dvojezično srpski/engleski (2019).
Dobio je nagrade: „Braća Micić“ (1993), Zmajeva nagrada Matice srpske (2002), Disova nagrada (2009), „Miroslav Antić“ (2011), „Đura Jakšić“ (2011), „Branko Miljković“ (2011), „Zaplanjski Orfej“ (2014), Кondir Кosovke devojke (2015), „Skender Кulenović“ (2015), „Stevan Pešić“ (2017), Vitalova nagrada – „Zlatni suncokret“ (2017), „Sava Mrkalj“ (2019), Žička hrisovulja (2021) i Velika bazjaška povelja (2022).
Pesme su mu prevođene na više jezika.
O njegovoj poeziji objavljena su dva zbornika radova – Poezija Nikole Vujčića (2008), povodom Zmajeve nagrade, i Nikola Vujčić, pesnik (2022), povodom Žičke hrisovulje.
Priredio je neobjavljeni roman Meše Selimovića Кrug (1983), Antologiju narodne književnosti za decu (1997, pro­­šireno izdanje pod naslovom Srpska narodna književnost za decu, 2006, 2008) i izabrana dela Grigora Viteza (2011).
Prevodi sa ruskog jezika.
Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra.
Živi u Beogradu.