U kafeu izgubljene mladosti

„I danas mi se ponekad dogodi da noću na ulici čujem jedan glas koji me zove po imenu. Promukao glas. Pomalo razvlači slogove i odmah ga prepoznajem: to je Luki. Okrenem se, nigde nikoga. Ne samo noću, već i u onim gluvim letnjim popodnevima kada ne znamo koja je tačno godina. Sve počinje iznova, kao nekad. Isti dani, iste noći, ista mesta, isti susreti. Večno vraćanje istog.“

Patrik Modijano (Patrick Modiano)